Austrija, Alpi, Weissensee...
U četvrtak oko jedan iza ponoći automobili natovareni ronilačkom opremom krenuli su na još jednu lepu ronilačku akciju. Ukucali smo adresu u GPS i uz grupu „Veliki prezir“ krenuli.
Ujutru oko 10h stigli smo u gradić Techendorf, da bismo se u ronilačkom centru „Yachtdiver“ našli sa kompletnom ekipom naših ronilaca. Ljubazni domaćini, Ernest i Carla su nas dočekali i održali uvodni brifing o centru i lokacijama na kojima ćemo narednih dana roniti. Posle toga su nas odveli u apartmane koji su od ronilačkog centra udaljeni svega 3 minuta, a dva minuta od samog jezera. Ponovo smo se našli u centru, opremili setove i krenuli na zaron sa nestrpljenjem što zbog neizvesnosti koja svaka nova lokacija pruža, što zbog toga što su nam rekli da ćemo tokom zarona videti štuke dužine i preko jednog metra!
Sam ronilački centar je fenomenalno opremljen i u sebi ima ogromnu prodavnicu ronilačke opreme, učionicu, tuševe... Ono što oduzima dah jesu tri posebno ograđene velike zelene površine uz samo jezero. Prva je za ronioce koji dođu sa malom decom – park samo za njih. Druga je za ronioce koji dođu sa psima – park sa agility programom. Treća je za sve ostale koji mogu da biraju hoće li da se sunčaju posle zarona na travi uz samo jezero ili na posebno napravljenoj platformi sa ležaljkama iznad same vode.
Weissensee je najviše planinsko jezro u Alpima. Nalazi se na nadmorskoj visini od 980 metara i dugačko je oko 25 kilometrara. Maksimalna dubina jezera je 100 metara, vidljivost se kreće između 5 i 25 metara, a temperatura je između 18 i 2 stepena Celzijusa. Dubina jezera ispred samog centra ne prelazi 7 metara. Nažalost, kiša je tokom vikenda u nekoliko navrata padala i menjala vidljivost vode, koja se kretala od 5 pa do 10 metara.
U petak smo ronili jedan dnevni i jedan noćni zaron. Tokom noćnog zarona ronioci su ronili ispod osvetljenog mostića koji je upravo zbog toga privlačio veliki broj riba. Štuke su zaista bile impozantne, ali tada još uvek nismo znali šta nas sve čeka ...
U subotu jedno sasvim drugačije ronjenje. Kombijima smo otišli do polovine jezera gde nas je pokupio ogromni raft. Raft je ploveća platforma veličine preko 100 kvadratnih metara, opremljena klupicama, stolovima i velikim suncobranom. Prebacili smo opremu sa kopna i krenuli da se vozimo po nacionalnom parku. Vodili su nas na mesto gde dubina prelazi preko 100 metara . Ronilački tereni su bili kao zidovi koji se strmo spuštaju u velike dubine. Vidljivost je bila još bolja. Najzanimljivije je bilo ronjenje na mestima sa gomilama potopljenih stabala. A tu su se skrivala jata riba. Onda smo se upoznali i sa jatima šarana. Šta reći, a ne preterati – svaki je bio preko 20 kilograma! Ronioci su po izronu komentarisali u šali da takvi šarani ne bi stali u rernu.
U samom jezeru živi oko dvadesetak vrsta riba. Najčešće se mogu sresti štuka, šaran, bandar, crvenoperka. Jezero ima sertifikat pijaće vode. Oko jezera živi 500 stanovnika, koji u sezoni ugoste preko 50.000 posetilaca. Sve kućice se nalaze uz samo jezero i sve su obložene drvetom da liče na planinske domove. Kao po nekom zadatku, ne zna se koja okućnica ima lepšu baštu sa cvećem. Jedina nedoumica je bila da li je tamo lepše zimi ili leti. Zimi su u ponudi skijanje, klizanje po celom jezeru i nacionalnom parku, karling na ledu, hokej, nordijsko skijanje, sankanje, ronjenje pod ledom, vožnja motornim sankama. Leti, pored kupanja, može se uživati u jezeru u kome je temperatura vode 25 stepeni, u mountain biking-u, skijanju na vodi, jahanju konja, planinarenju, ronjenju, pecanju, šetnjama.
Mesto koje oduzima dah...
Poslednjeg dana smo kombijima, takođe, otišli u nacionalni park, ali ovog puta sa druge strane jezera. Dok smo se vozili kroz netaknutu prirodu, svi smo maštali da nas život opet jednom ovde donese, ali sledećeg puta barem na deset dana da bi se zaista upoznao svaki kutak ovog u planinama sakrivenog prelepog jezera. Opet su nas sačekali šarani i grgeči, koji bi se odjednom pojavili iz dubuna i isto tako, kako su došli, ubrzo i nestali.
Nema potrebe reći koliko nam je bilo teško da se spakujemo i krenemo nazad. Neki ronioci su ipak odložili put i ostali da uživaju u bavarskim kobasicama i tamnom austrijskom pivu.
Ali da bismo vas odveli na neko drugo mesto, morali smo i da se vratimo. Sledećeg vikenda takođe ronimo u nacionalnom parku, ali ovog puta na Brionima.
Ivana O.K., Janez i Spale
Foto: Ivana, Nemanja i Janez
.
