EKSPEDICIJE 2010
19.04.2010.
Neizvestan polazak za Egipat. Ceo vikend proveli smo u isčekivanju da li će zabrana letenja koja je uvedena zbog vulkanske erupcije biti ukinuta. Na sreću, u ponoć između nedelje i ponedeljka (18 – 19. 04) vazdušni prostor iznad Srbije je otvoren. Okupljanje na aerodromu Nikola Tesla bilo je zakazano za 15.00 časova. S.D.T. Svet Ronjenja je ovoga puta uspeo da okupi 28 ronilaca. Ekipi su se priključili ronioci iz Novog Sada, Sombora, a neki su na put pošli iz Splita i Amsterdama.
Let do Hurgade je protekao uobičajeno i bez problema. Po sletanju dočekala nas je temperatura od 30 stepeni Celzijusa i prijatno topao vetrić. Autobus za transfer se ubrzo pojavio i prevezao nas do marine hotela Hilton, gde nas je čekala motorna jahta Makharita. Solidne dužine od 31 metra, sa tri palube, prostranom palubom za ronioce i prijatnim brodskim salonom za tili čas se napunila roniocima. Naši domaćini na ovom putovanju Kimo i Eč su nam pružili osnovne informacije o brodu i posadi, a nakon toga smo počeli pripremanje i slaganje ronilačke opreme. Posle večere najenergičniji su otišli do centra Hurgade, a ostali na odmor. Sledećeg jutra su počinjala ronjenja.
20.04.2010.
Uz brujanje moćnih motora Makharita je sigurno sekla neuobičajeno mirnu površinu Crvenog mora. Prvo odredište je bio greben Shaab El Erg, poznat među roniocima i pod imenom Dolphins House. Ova pozicija je zbog svoje konfiguracije dna bila idealna za prvi zaron, takozvani check dive. Već na samom dolasku na greben uočili smo dve veće grupe delfina, koji su lagano plivali između brodova na muringu. Formirane su grupe i zabava je mogla da počne! Nije prošlo ni desetak minuta od zarona kada smo na otvorenom prostoru, izvan rupe, sreli murinu dužine od preko dva metra. Susreti sa zanimljivim stanovnicima podmorja su se nastavili: blue spotted stingray, gof, zubatac, baloon fish i još jedna ogromna murina. Kada kažem ogromna, to znači da je bila preko tri metra dužine. A u jednom trenutku je grupa delfina, lagano plivajući, potpuno svesna svoje superiornosti, prešla iznad ronilaca.
Po izronu priči nikad kraja. Gledaju se fotografije, razmenjuju utisci. Dok uživamo u ručku, Makharita pali motore i nosi nas na poziciju za drugo ronjenje – Abu Nuhas. Posle devedesetak minuta plovidbe pred nama se ukazuje po zlu čuveni greben – groblje brodova. U prevodu sa arapskog naziv ove pozicije je „nesrećni greben“. Tome svedoče brojne olupine koje su svoje konačno odredište našle na obroncima ovog grebena.
Po planu ronjenja na programu je olupina Carnatic. Ovaj britanski parobrod, koji je imao i dva jarbola, prilikom svog potonuća na dno poneo je 5 putnika i 26 članova posade. Leži izvrnut na levi bok na dubini od 26 metara. Delovanjem mora sredina broda je potpuno razorena, dok su krma i pramac prilično dobro očuvani. S obzirom na to da je potonuo još u 19. veku, ovaj brod predstavlja jednu od najstarijih olupina na Crvenom moru. Fascinantan je pogled na krmu i propeler koji je još uvek na svom mestu. Kroz krmeni i pramčani deo moguće je celom dužinom prolaziti. Na pramcu se nalazi otvor za konope kroz koji se pruža sjajan pogled i mogućnost za fotografisanje. Zaron su dodatno ulepšali susreti sa ogromnom murinom i impozantnim primerkom ribe napoleon. Po izronu, na površini su nas čekali ribovi koji su nas vratili na brod. U 22 časa krenuli smo na noćni zaron.
21.04.2010.
Vetar koji je duvao celu noć ujutru se pojačao. Ispred grebena Abu Nuhas more se penilo. Već izdaleka se videlo da su talasi veliki. Prvi zaron je planiran na olupini Chrisoula K. Talasi i po tri metra. Čamci puni vode, ali ronjenje fenomenalno (26 metara, 46 minuta). Drugo ronjenje – legendarni Ghiannis D. Vidljivost odlična (22 metra, 52 minuta). Provlačenja kroz brod, komandni most, ulazak u mašinsko odeljenje... Noćni zaron smo napravili na grebenu Shaab Mahmoud (20 metara, 55 minuta). Veoma lepo ronjenje.
22.04.2010.
U rano jutro polazimo ka nacionalnom parku Ras Muhamed. Uslovi za ronjenje veoma teški. Jak vetar, jake struje. Kozice na površini mora i vodena prašina. Pripremamo se za drift dive. Plan je da u vodu uskočimo uz Shark reef i da nošeni strujom pređemo na Yolanda reef. Skačemo u more. Voda je neverovatno prozirna i plavetnilo mami. Ispod nas je nekih 800 metara dubine. Ronimo uz greben na 35 metara, osmatrajući živi svet. Tražimo u plavetnilu senke ajkula, ali ovog puta nemamo sreće. Lagano nailazimo na ostatke broda Yolanda, koji je sa delom svoga specifičnog tovara (toalet šolje) ostao na grebenu od dvadesetak metara dubine, dok je ostatak skliznuo na dubinu od 200 metara. Nailazimo na jaku kontrastruju i prikovani za dno pravimo dogovor za izron. Lansiramo bove za plutajuću dekompresiju i u plavetnilu obavljamo sve procedure izrona. Na površini nas skupljaju čamcima i prevoze na matični brod.
Po završenom ronjenju vraćamo se na Shaab Mahmoud i ronimo na olupini broda Dunraven. Ova olupina ne ostavlja na nas baš naročit utisak, ali zato ostaju u pamćenju susreti sa velikim kirnjama, ribom napoleon i velikom morskom kornjačom. Veoma lep greben, prepun života.
Popodne krećemo ka laguni Small Crack. Ronioci odmaraju dremajući u salonu ili se sunčaju na palubi. Plovimo na zapad i sunce pravi jake refleksije na površini mora. Iznenada čuje se zastrašujući zvuk grebanja drveta o dno i brod se zaustavlja. Istrčavamo na palubu i shvatamo da smo se nasukali na greben. Kapetan šalje dvojicu mornara da izbliza pogledaju o čemu se radi i kolika je eventualna šteta. Na sreću, oplata broda nije probijena i nema prodora vode u unutrašnjost. Uzaludni su pokušaji da se brod pomakne. Dolazi u pomoć jedan ronilački brod srednje veličine, koji pomoću konopa povlači Makharitu, ali ona ne mrda ni za metar. Nailazi oseka i brod sve više počinje da se naginje na desni bok. Voda stiže do ivice prozora kabina koje se nalaze u potpalublju. Dotežemo vijke da ne bi prodrla u unutrašnjost. Pakujemo stvari i grupišemo ih na levoj strani broda.
Kasnijom analizom GPS plotera ustanovili smo da je naš kapetan Mustafa navodio brod uz same markere grebena, a praksa je da se oni zaobilaze na 200 metara udaljenosti. Sunce koje se snažno reflektovalo o površinu onemogućilo je da se greben na vreme uoči i naseli smo na njega.
'Sa gornje palube sam uživao u suncu i plovidbi. U jednom trenutku primetio sam da je greben već praktično ispod nas. Rekao sam drugarima do sebe da ćemo se nasukati. Nakon pet sekundi bili smo na grebenu' – kaže Jovan Petrović, Divemaster S.D.T. Svet Ronjenja.
Uskoro talasi počinju da prelivaju zadnju platformu. Donosimo odluku da se većina ljudi prebaci na brod u blizini. Dvadeset ljudi se gumenim čamcima prebacuje na švajcarski brod Queen Nefro. U međuvremenu, Makharita se još više naginje. U unutrašnjosti broda je, zbog velikog nagiba, već jako otežano kretanje. Nakon izvesnog vremena pojavljuje se ronilački safari brod Carlton. Prebacujemo stvari na njega i ostaje da sačekamo plimu, te da onda pokušamo ponovo sa povlačenjem Makharite. Zaista, za sat vremena plima nadolazi i Makharita počinje da se ispravlja, ali je još uvek nasukana na greben. Da bi olakšao brod, kapetan naređuje ispumpavanje pitke vode iz tankova.
Plimski talas je na vrhuncu i Carlton počinje sa povlačenjem, ali Makharita ne mrda. U jednom od pokušaja debeli konop puca, ali na sreću nikoga nije povredio. Postavlja se nov. Ovaj put Carlton poteže u stranu i Makharita se odvaja od grebena. Voda ne ulazi u korito. Jovan i Urke vrlo brzo nakon toga kreću u vizuelnu inspekciju i konstatuju da je korito neoštećeno, te da je samo kobilica pretrpela manja oštećenja. Ronioci se vraćaju na brod i safari može da se nastavi.
23.04.2010.
Thistlegorm – jutarnje ronjenje. Legendarna olupina je još jednom opravdala očekivanja. Makharita je prva na poziciji. Pripremamo se za ronjenje dok još uvek nema drugih brodova u okolini.
Jedino što razočarava jeste činjenica da se propadanje ovog broda nastavlja. Naime, projekat koji je pre dve godine pokrenula HEPCA nije zaživeo. Konstatovano je da brodovi koji se vezuju za Thistlegorm praktično uništavaju olupinu. Zato je i bilo pokrenuto pravljenje posebnog muring sistema kako bi se sprečilo dalje oštećivanje. Međutim muring sistem je vrlo brzo uništen i nastavljena je stara praksa vezivanja za brod. Thistlegorm još uvek odoleva brojnim ronilačkim brodovima, ali dokle će pitanje je vremena...
Na prvom zaronu predviđeno je obilaženje olupine sa spoljne strane. Spuštamo se u zonu komandnog mosta i s desne strane broda počinjemo da pravimo krug. Provlačimo se kroz prolaze na palubi i stižemo do vagona na palubi. Primećujemo da je vagon cisterna počeo da propada u unutrašnjost broda. Pogled na pramac je uvek impresivan, naročito preko ogromnih vinčeva za sidra. Mesto direktnog pogotka avionskih bombi je u potpunom haosu i tu je brod zaista rasturen. Okamenjene samohotke, municija različitog kalibra, obuća ... Na krmenom delu dominira protivavionski top od 40 milimetara i propeler koji većim delom viri iz dna.
Za drugo ronjenje na Thistlegormu planiran je ulazak u unutrašnjost broda. Počeli smo od prvog spremišta ka unutrašnjosti broda. Teret koji je nosio ovaj brod jedan je od razloga zašto se on svrstava među najbolje u svetu. Kamioni, motorcikli, džipovi i dve lokomotive su nešto što se može videti samo na Thistlegormu.
Noćni zaron na Small Gubal. Ogromne murine, lionfish u noćnom lovu, crocodilefish, lignje... fenomenalna ronjenja. Popodne iskrcavanje na ostrvo. Okamenjeni korali, orao, škorpioni... Super fotke Ivane OK, Saleta Bubića i Bilje Bajić...
24.04.2010.
Rosalie Moller – jutarnji zaron na legendarnoj olupini, koja je potopljena na isti način kao i Thistlegorm – u napadu nemačkih bombardera He111. Zbog dubine i deco režima početnici ne idu na ovaj zaron (42 metra, 45 minuta). Ovaj brod zbog dubine i dužine nismo stigli ceo da obiđemo. Da je ovo zahtevnije ronjenje, opominje i spomen ploča postavljena u znak sećanja na britanskog ronioca koji je pre nekoliko godina nastradao u unutrašnjosti Rosalie Moller. Na pramcu srećemo impozantan primerak Black Spotted Stingray, koji nas neko vreme radoznalo posmatra. Ispod Makharite postavljena je stage boca sa nitroxom (40%) za eventualnu dekompresiju. Zaron koji će ostati u pamćenju. Posle toga vraćamo se na Gubal Island. Roni se na reef-u kod svetionika Bluff Point. Treći zaron – Big Siul Island. Klasika za Crveno more – puno ribica, šareno, bogato (20 metara, 65 minuta). Vraćamo se u akvatorij Hurgade. Noćni zaron na Dolphins reef-u je zbog jake struje otkazan.
25.04.2010.
Jutarnji zaron na poznatom grebenu Umm Gammar. Fenomenalni zid ispod kog se nalazi velika dubina. Vidljivost je nevorovatnih 40 metara! Kao da niste u vodi nego u vazduhu. Za drugo ronjenje pomeramo se na susedni Shabrun Umm Gammar koji je vrlo sličan prethodnom zaronu. Draganelova grupa sreće i fotografiše veoma retku Guitar Shark. Posle ručka pomeramo se na greben Turtle Bay. Plitko, ali veoma živopisno ronjenje. Laguna unutar grebena je prepuna korala i različitih vrsta riba. „Odvaljujemo“ zaron od 90 minuta...
26.04.2010.
Ujutro isplovljavamo ka nacionalnom parku Small Giftun. Ronjenje u struji. Jak vetar otežava pripreme, ali su ronioci vrlo brzo u ribovima koji ih dovoze na poziciju zarona. Ponovo kristalna prozirnost vode. Duž klifa prolazimo pored neverovatnih gorgonija i crnih korala. U maloj uvali nas čeka Makharita na muringu. Drugo ronjenje je Gota Abu Ramada, među roniocima poznata i kao akvarijum. Do sada najbogatiji teren različitim vrstama ribe. U sećanju ostaje susret sa velikom ribom napoleon, koji je radoznalo plivao uz nas nekih desetak minuta. Za kraj je ostavljena koralna bašta Shaab Sabrina. Obilje šarenih korala i bogat živi svet su scene koje ronioci neće zaboraviti. U kasnim popodnevnim satima smo uplovili u marinu hotela Hilton u Hurgadi. Pakuju se stvari, slikanje u majicama ekspedicije na gatu sa Makharitom u pozadini. Uskoro stiže autobus koji nas prevozi u hotel Sea Garden. Postajemo obični turisti. Safari je završen.
S.D.T. Svet Ronjenja se trudi da razvija podvodnu fotografiju. Na ovom putovanju devet podvodnih fotografa je napravilo preko 10 hiljada podvodnih fotografija. Ideja je da po povratku u Srbiju organizujemo on-line izložbu sa ovog safarija.
.
