AKCIJE 2008
RONJENJE SA KISEONIČNIM APARATIMA - ZATVORENI KRUG
29.11.2008
U Subotici je 29.novembra 2008. godine održan prvi kurs za upotrebu kiseoničkih aparata zatvorenog kruga u civilne svrhe. Ono što je do skoro bilo namenjeno isključivo vojnim roniocima i raznim antiterorističkim i diverzantskim jedinicama, postalo je dostupno i rekreativcima. Kurs je vodio instruktor Golub Marić (CMAS M2) a domaćin seminara je bio KPA Spartak. Okupilo se petnaestak zainteresovanih ronilaca iz nekoliko različitih klubova. Nakon teorijskog dela koji više bio usmeren ka tehničkim detaljima korišćenja ove vrste ronilačkih aparata, svakom od polaznika je kompletan ribrider „prošao kroz ruke“. To je podrazumevalo njegovo sklapanje i rasklapanje, kao i pripremu za ronjenje. Na vodenom delu, ronioci su radili trokratno i jednokratno ispiranje aparata, pravilan zaron – izron, balansiranje i kretanje pod vodom sa ovim ribriderom. Iz našeg kluba ovu obuku su uspešno prošli Janez Kranjc (CMAS M1), Dejan Matijašević (PADI DM), Dejan Vasić (PADI DM) i Dejan Anđelić (PADI DM)
KURSEVI - OTVORENA VODA
09.11.2008
Iako novembar hvata zalet, lepo vreme ne posustaje a sa njim ni ronioci kluba Svet Ronjenja. Na jezeru Ada Ciganlija tokom vikenda, izvedeni su zaroni u otvorenoj vodi za tri različita kursa. Početnici (OWD) su imali priliku da nakon bazenskog dela obuke, steknu prva iskustva i u otvorenoj vodi. Temperatura vode je 16° Celzijusa a vidljivost oko dva metra. Polaznici AOWD kursa su radili vežbe iz podvodne orjentacije pomoću kompasa, kandidati za Rescue Diver-a su učili veštine spašavanja pod vodom i na površini, kao i tehnike izvlačenja ronioca iz vode. Atraktivne akcije su privukle veliki broj posmatrača, koje je lepo vreme izmamilo na obalu Savkog jezera.
POŽAREVAČKA JEZERA
02.11.2008
Tople jesenje dane iskoristili smo da još koji put zaronimo u jezerima koja se nalaze u našoj blizini. Ekipa od desetak ronilaca se tog nedeljnog prepodneva, zaputila put Požarevca da bi ispitali jedno od mnogobrojnih jezera koja se nalaze u tom kraju. Sva jezera u toj oblasti su nastala iskopavanje šljunka. Neke od tih šljunkara su još uvek aktivne, a neke su prestale da budu interesantne svima osim pecarošima i naravno roniocima kluba Svet Ronjenja! Krivudavi poljski put nas je doveo na obalu jedneg, takvog napuštenog jezera. Scenografija prava jesenja, sa dosta opalog lišća i niskom vodostajem. Nismo gubili vreme. Nakon brifinga ronilački parovi su počeli sa opremanjem i ulaskom u vodu. Temperatura je bila, očekivanih 16° Celzijusa, a vidljivost na prvi pogled prilično mala. Sve jedno, vrlo brzo smo zaronili i ustanovili da je na samom dnu situacija malo bolja. Videlo se nešto preko jednog metra. Konfiguracija dna je šarolika: postoje reoni prekriveni debelim naslagama mulja, zatim oblasti sitnog peska, šljunčani sprudovi i tvrda zemlja. Primećen je veliki broj slatkovodnih rakova (ali je uslikan samo jedan). Biljni svet je uobičajen za jezera ovog tipa. Nismo primetili ni školjke ni puževe. Takođe, ima dosta oborenih stabala i panjeva pa se treba kretati sa pojačanim oprezom. Dno nije zagađeno otpadom, osim ako izuzmemo vrata malog sefa (pronašao Šale) koja su nam svima zagolicala maštu! Posle ronjenja, analizirali smo utiske uz fenomenalni kineski ručak za koji su krivci bili Nemanja, Marijana i Ivana
NOĆNI SUSRET NA ADI - SLATKOVODNE MEDUZE
19.05.2008
Priče koje smo slušali ranijih godina konačno su dobile i svoju potvrdu. Na redovnom noćnom ronjenju, u organizaciji kluba Svet Ronjenja, na jezeru Ada Ciganlija ronilac i pasionirani podvodni fotograf Aleksandar Milovanović uspeo je da ovaj retki bliski susret zabeleži fotoaparatom. Podstaknuti ovim događajem nastavili smo sa dnevnim ronjenjima i uspeli da napravimo prilično dobre fotografije. Priče koje smo slušali ranijih godina konačno su dobile i svoju potvrdu. Na redovnom noćnom ronjenju, u organizaciji kluba Svet Ronjenja, na jezeru Ada Ciganlija ronilac i pasionirani podvodni fotograf Aleksandar Milovanović uspeo je da ovaj retki bliski susret zabeleži fotoaparatom. Podstaknuti ovim događajem nastavili smo sa dnevnim ronjenjima i uspeli da napravimo prilično dobre fotografije.
Foto: noćni snimak meduze - Aleksandar Milovanović, dnevni snimci meduze - Ivana Orlović Kranjć
KURSEVI NA TRI NIVOA
13.15.05.200
Kao što smo i planirali, ponovili smo ronilački vikend u Beloj Crkvi. Ovaj put ronilački karavan je brojao 45 ljudi, što ronilaca, što ostalih. Radili su se kursevi na tri nivoa: AOWD, Rescue Diver i Divemaster. Smeštaj u vilama na obali jezera provereno dobar, a hrana solidna u restoranu "Jezero". AOWD ronioci su radili sisteme pretrage, podvodnu orjentaciju i noćno ronjenje. Rescue diver-i postupke spašavanja pod vodom i na površini, a divemasteri finalizirali svoj kurs u teoriji i praktičnom delu. Vidljivost je bila za nijansu slabija nego prošli put ali još uvek zadovoljavajuća. Temparatura vode fenomanalnih 26 stepeni. I ovaj vikend osim dobrog i zabavnog ronjenja obeležila je dobra atmosfera, prijatno druženje i vrhunska riblja čorba koju je "zakuvao" Nemanja.
NOVO JEZERO
05.06.2008
Godinama smo ronili na jezeru kod Šalinca, a da se pritom ni jednom nismo zapitali da li je to sve što taj kraj može da ponudi. Slučajnom pretragom na Google Earth-u otkrili smo da se u blizini nama dobro poznatog jezera, nalazi još jedno!Nismo bili lenji i već sutradan izvidnička ekipa ronilaca našeg kluba se uputila na lice mesta. Krivudajući zemljani put koji je vodio kroz polja, nakon desetak minuta vožnje doveo nas je na obalu jezera. Odmah smo videli da ovo jezero nije ni blizu tako urbano kao staro Šalinačko. Divlje patke, gnjurci i žitna polja davali su nestvarnu, idiličnu sliku. Ispod površine, takođe prijatan ambijent. Vidljivost sasvim solidna (oko 3 metra) a temperatura promenljiva. U prvih četiri metra 24 stepena da bi u dubljoj vodi pala na 15-tak stepeni. Maksimalna dubina koja je pronađena je 9.5 metara mada je na nekim mestima dno nagoveštavalo još koji metar dublje. Od živog sveta uglavnom je primećena sitna riba koje ima u velikim količinama. Dva dana kasnije ponovo smo došli na ovu poziciju i sa većim brojem ronilaca, pretražili je uzduž i popreko. Sve u svemu zanimljiva lokacija koja će obogatiti našu ronilačku ponudu.
Foto: Ivana, Nemanja i Janez
SAVRŠEN DAN ZA SAVRŠEN ZARON
01.06.2008
U blizini sela Šalinac nadomak Smedereva, nalazi se nama dobro poznato Šalinačko jezero. Do sada smo više puta ronili na nekadašnjoj šljunkari, koja je nakon prestanka eksploatacije postala mesto za odmor i rashlađivanje u vrelim junskim danima. Konvoj od desetak automobila zaustavio se na obali jezera nešto posle 11.00 časova. Iako je bilo veoma toplo, na jezeru su se kupači mogli izbrojati na prste jedne šake. Za nas ronioce idealni uslovi. Ravna, zelena površina jezera je prosto zvala da se što pređe „sa one strane ogledala“, u zemlju čuda. Nakon brifinga, formirane su grupe koje su počele da se pripremaju za zaron. Iako je jezero relativno malo, dvadesetak ronilaca, formiranih u parove i manje grupe moglo je bez problema da uživa u ronjenju. Vidljivost odlična (oko tri-četiri metra) a temperatura 18 stepeni. Odmah na početku zarona naišli smo na potopljeni ponton koji već dugo leži u vodi. Obišli smo krug oko njega i krenuli skinutim kursom ka pojasu trske. Rastinje u ovom jezeru je vrlo specifično. Naime, dno je prekriveno finim algama koje podsećaju na kosu, doduše zelene boje. Sa dna se izdižu po nekoliko metara dugačke, tanane biljke koje nismo imali priliku da vidimo u drugim jezerima. Kada smo stigli do pojasa koji obrastao trskom, kao da smo ušli u akvarijum. Voda bistra, a jata šarenih karaša oko nas. Trudili smo se da se krećemo što laganije da ne bi pokvarili nestvarnu sliku koja se pružala pred nama. Nagrada za takav trud je ubrzo usledila. Pravo sa obale pred objektiv aparata uplivala je slatkovodna kornjača. Iskoristili smo ovaj susret da se malo poigramo sa simpatičnim vodozemcem i napravimo par slika. Nakon pojasa trske krenuli smo ka malom rtu koji se pruža ka sredini jezera. A na tom delu kao da je neko posadio podvodnu baštu. Zeleno rastinje sa crvenim tačkicama se pokazalo izuzetno fotogeničnim, pa smo na tom delu jezera potrošili preostalo vreme zarona. Kada smo se pojavili na obali, samo smo mogli da konstatujemo da su i ostali ronioci bili puni utisaka. Opisivali su se susreti sa rakovima, zmijama, jatima riba, komentarisala orjentacija … Ronilačkim pričama nikad kraja. Bar dok roštilj ne zamiriše.
RONILAČKI VIKEND - OBUKA I AVANTURA U BELOJ CRKVI
18.05.2008
Ako ste preko Pančevačkog mosta, uspešno prošli kroz sve semafore do Pančeva, bez da vas je policija ne nekom od njih zaustavila, ako ste u Pančevu na velikom semaforu skrenuli desno, prošli Bavanište, Kovin, Dubovac, Vračev Gaj, kanal DTD i Delibarsku Peščaru, stigli ste na pravo mesto. Stigli ste u Vojvođansku Veneciju, kako nazivaju gradić na krajnjem jugu Banata, koji je 1717. godine osnovan kao Bela Crkva. Ako ste pri tom od onih koji su na taj put od 96 km od Beograda krenuli u petak!? To može da znači da ste krenuli na jedan fantastičan ronilački vikend sa klubom Svet Ronjenja, na jednom od sedam jezera Bele Crkve, a može da znači i da ste se za dlaku mimoišli sa kolonom od 6 automobila kojima je prethodio beli kadet karavan sa svojom poznatom prikolicom punom ronilačke opreme i velikim žuti kanuom na svom krovu.Stigli smo u Belu Crkvu u 8:30. Čekale su nas spremne sobe u vilama okruženih šumom, svega par metara ispred jezera. Čekala nas je i gotova večera: fileti oslića u marinadi sa limunom i belim lukom uz krompir salatu i parolu da beli luk jedemo svi ili niko. Naravno oni koji nisu ispoštovali parolu su kasnije te večeri iz logičnog razloga izbegavali ostatak društva.Raspremanje ronilačke opreme, kompresora, kačenje kanapa za sušenje opreme je brzo završeno. Ivana u polusnu do posle ponoći dočekuje ostale članove ove vikend ekipe, a mi ostali je u dubokom snu podržavamo.
Ako ste preko Pančevačkog mosta, uspešno prošli kroz sve semafore do Pančeva, bez da vas je policija ne nekom od njih zaustavila, ako ste u Pančevu na velikom semaforu skrenuli desno, prošli Bavanište, Kovin, Dubovac, Vračev Gaj, kanal DTD i Delibarsku Peščaru, stigli ste na pravo mesto. Stigli ste u Vojvođansku Veneciju, kako nazivaju gradić na krajnjem jugu Banata, koji je 1717. godine osnovan kao Bela Crkva. Ako ste pri tom od onih koji su na taj put od 96 km od Beograda krenuli u petak!? To može da znači da ste krenuli na jedan fantastičan ronilački vikend sa klubom Svet Ronjenja, na jednom od sedam jezera Bele Crkve, a može da znači i da ste se za dlaku mimoišli sa kolonom od 6 automobila kojima je prethodio beli kadet karavan sa svojom poznatom prikolicom punom ronilačke opreme i velikim žuti kanuom na svom krovu.Stigli smo u Belu Crkvu u 8:30. Čekale su nas spremne sobe u vilama okruženih šumom, svega par metara ispred jezera. Čekala nas je i gotova večera: fileti oslića u marinadi sa limunom i belim lukom uz krompir salatu i parolu da beli luk jedemo svi ili niko. Naravno oni koji nisu ispoštovali parolu su kasnije te večeri iz logičnog razloga izbegavali ostatak društva. Raspremanje ronilačke opreme, kompresora, kačenje kanapa za sušenje opreme je brzo završeno. Ivana u polusnu do posle ponoći dočekuje ostale članove ove vikend ekipe, a mi ostali je u dubokom snu podržavamo.
Kompresor je isključen, predavanja završena. Opremanje i zaron! Nemanja i Marijana spašavaju Mariju, (vežba za polaganje). Ljuba sa kompasom cilja drugu stranu jezera i nazad. Maja roni sa devojkama, cilja trsku, jer je čula da su tamo somići. Ovog puta bez Djure, koji je odlučio da se pred venčanje malo odvoji od svoje buduće, osnuje zaron momaka i tako parira zaronu devojaka. Lepi Deki traga za kavezom sa ribama, umesto toga nailazi na devojke i svoju Olju i taj slučajan susret ga ispunjava više nego susret sa somićem od 80 kila o kome pecaroši pričaju celi dan.100 bara!!! Šta je sa tim bocama, jel ih Janez puni do pola ili vazduh samo tako nestaje, u glavnom ovi zaroni se mnogo brzo završavaju. 50 bara i izron! Sa obale se čuju poznati glasići: „Nemanjeeeee, ronioceeee, Majoooo“. Sledi veselo prenošenje utisaka, večera, torta sa jagodama i šlagom i kao šlag na tortu sa jagodama i šlagom sledi noćni zaron! Oni koji su ronili uživali su pod vodom, a uživali su i oni koji su gledali jezero, koje je u tom trenutku bilo prošarano svetlosnim snopovima lampi.
Drugo jutro, drugi dan! Temperatura vazduha 30 stepeni, temperatura vode - 21 stepen,. pritisak u bocama- Janez obećava 200 bara! Novi gosti za taj dan pristižu. Zajednički doručak, opremanje i četvrti zaron, koji je kao i ostali prošao brže nego uobičajeno. Sledi punjenje boca, ručak, odmor, ispiti AOWD i RD, vožnja klubskim kanuom po jezeru. Sledi peti zaron i polaganje ispita. AOWD gađaju određenu tačku-kapiju izrona, RD uspešno spašavaju jedno drugo! Ostali i dalje tumaraju za sirotim namučenim somićima, koji se, od ronioca koji su opseli celo jezero, nemaju gde ni sakriti. Mali grgeči su odustali od sakrivanja i bežanja, već su kada ove dosade naiđu, jednostavno ostajali na svojim mestima, a odustali su i pecaroši koji će svojim komšijama i unucima pričati o velikom ulovu koji im je zamalo i štap odneo i njih u vodu povukao, a koji je na žalost ipak nekako pobegao. Pri izronu nas je dočekala kišica koja nas nije sprečila da se nauživamo fenomenalnog roštilja i proslavimo Janezov rođendan.
23:00h. Oprema i Mateja su spakovani, svetla pogašena, vile zaključane. Somići se iz dubine jezera osmehuju, radosni što one koji su rođeni da rone i naterani da rade, obaveze zovu nazad kućama, a ne znaju da ih već sutra ponovo čeka udvostručen broj udica ohrabrenih vešću da jezerom plivaju kapitalni primerci. Kolona auta sa nalepnicama ronioca na čelu sa belim kadetom-karavanom i prikolicom punom ronilačke opreme i velikim žutim kanuom na krovu prolazi kroz Delibarsku Peščaru, preko kanala DTD, kroz Vračev Gaj, Dubovac, Kovin, Bavanište prema Pančevu i Beogradu. Ako ste tog dana vozili u tom smeru, to može značiti da ste proveli jedan fantastičan i uspešan ronilački vikend sa Klubom Svet Ronjenja, a može značiti da ste za dlaku propustili taj provod.
NOĆ U JEZERU
13.05.2008
Fenomenalnu vidljivost koja je ovih dana na jezeru Ada Ciganlija iskoristili smo da organizujemo noćni zaron. Topla noć, topla i bistra voda i čak dvadeset pet ronilaca koji sa nestrpljenjem čekaju da zavire ispod na prvi pogled, mračne površine jezera. A dole ispod, sve vrvi od života. Na ovom zaronu smo imali priliku da vidimo šarane, somove, štuke, smuđeve, bandare i maniće ... Neke od njih smo uspeli i da snimimo, pa evo delića doživljaja koji je za pamćenje.
ADA FOTO LOV 3 - MEDALJE ZA IVANU I ZOKU
10.05.2008
Treće po redu takmičenje u podvodnoj fotografiji održano je 10.05.2008. ispred kafića Red Shoes. Asocijacija Ronilačkih Instruktora (ARI) je za ovu priliku okupila petnaestak podvodnih fotografa koji su od 9.00 do 11.00 časova imali priliku da pokažu šta znaju. Za S.D.T. Svet Ronjenja nastupili su Zorica Kerkez, Ivana Orlović Kranjc (sa modelom Urošem Nikolićem), Nemanja Smičiklas, Veselin Vesović i Janez Kranjc. Kao i ranijih godina takmičilo se u kolor i crno beloj fotografiji. Obraz našeg kluba osvetlao je ženski deo ekipe dok su momci ostali u senci. U kategoriji crno belih fotografija prvo mesto je osvojila Ivana Orlović Kranjc, a Zorica Kerkez je u konkurenciji kolora zauzela odlično treće mesto. Sigurno je da će ovo takmičenje ostati zapamćeno po fenomenalno dobroj vidljivosti pod vodom i dobroj atmosferi i druženju na suvom.
USKRŠNJA AKCIJA - JAZ 2008
04.05.2008
Četvrtak. Sa dobrim raspoloženjem i verom u dobru prognozu, Svet Ronjenja je sa svojom ekipom još jednom došao na obalu Jaza u cilju sticanja bogatog iskustva i dobrog provoda kako izvan vode, tako i pod vodom. Grupa pionira koju čine Janez, Tihi, Urke i Gagić su uveliko radili na raspremanju opreme od puta i na kompresoru dok su Ivana i Branka osposobile svima jednu od tri omiljene prostorije, kuhinju, kada su ostali ronici počeli da pristižu. Malo po malo, Vila Posejdon je oživela. Muzika, razgovor (kao da se od ponedeljka nismo videli), smeh, zvuk kompresora, sunce, Janez, Ivana i Mateja su svima najbolja prognoza za narednih 10 dana. Prvo pitanje koje se čulo sa svih strana je bilo, “gde, kada?” Gde ćemo i kada roniti. A Janez sa sigurnim osmehom na usnama odgovara “videćemo, dogovorićemo se”.
1 dan. Petak! Dum,dum,dum!!! Buđenjeeeeee!!!7:30! Urketov glas sigurno nećemo zaboraviti. Svako jutro nas je budio i pozivao na doručak, za koji se brinula Ivana, koja je dokazavši da je genije pod vodom, odlučila da nas uveri da je genije i u kuhinji! Posle doručka bi se nucleus Sveta Ronjenja povlačio kako bi potvrdio brifing za taj dan. Ivana i Janez, Lepi Deki, Deki Baki, Maja, Gagić, kao tim zadužen za prvih 5 dana dobrog provoda svakog od … članova jednog dela ove eksurzije. U 9:00 počinju prepreme za zaron, podela i zaduživanje opreme, tako da se sa prvim zaronom kreće tek oko 11:00. Oni koji do sada nisu osetili draži morskih dubina, imali su priliku da sa Janezom i Majom svoj prvi zaron dožive sa obale, oni sa više iskustva vođeni Dekijem, Dekijem i Gagićem su proverili vidljivost i temperaturu na lokaciji zvanoj “ponta”. Ovaj zaron je bio neophodan i radi sagledavanja navika i načina ronjenja ljudi koji su bili novi klubu Svet Ronjenja. Od tada je svako od nas, bilo da vodi ili da je vođen, stvarao svoju ronilačku reputaciju... Posle prvog zarona nas čekaju Ivana, plavooki Mateja, sendviči i piće za okrepu, sledi kratak odmor i priprema za drugi zaron. Drugi zaron koji svakog dana u proseku počinje oko 16:00 časova. Posle ronilačkih aktivnosti tog dana, Deki-Baki uzima stvar u svoje ruke i po pitanju Šta-Ko-Pije i kreće u organizuciju prikupljanja sredstava i trošenja istih na potrebne količine pića. Gomila opreme koja se suši okačena na prostranoj, kamenoj terasi vile, opušteni razgovor i smeh posle odlične večere, zvuk talasa preko puta plaže će zauvek ostati asocijacija za jedan uspešno proveden ronilački dan. Pitanje koje je napravilo most do sledećeg dana jeste “Gde će se sutra roniti?”
Drugi dan! Gde se danas roni. Svi znatiželjno iščekuju beli papir A4 formata na ulaznim vratima od trpezarije. Janez i Ivana se gledaju i odluka pada! I zaron - Sveti Nikola. Touch down na 33., zatim uspon pored stenovitog zida koji često ugošćava veći broj jastoga, čije dugačke antene vire izvan zaklona. II zaron – Trsteno. Lokacija koja je uz stene na svega 2,3 m. izbrazdana malim lavirintima. Dva čamca su ubrzo spremna, već uigrani članovi, brzo opremaju svaki svoj čamac. Ubacivanje motora, opreme čamca, tegova i setova, svakog dana iznova je samo deo celokupne zabave. Slavica … ambiciozna i sposobna žena, distributer ronilačke opreme Bare i Beuchat, vlasnik fitnes kluba... već od prvog dana postaje Ivanin saučesnik u kuhinji. Goveđi gulaš sa kojim nas je oduševila nas je ostavio u sumnji da li ćemo se setiti ronilačke opreme kada jedemo goveđi gulaš ili ćemo misliti o gulašu kada se opremamo za zaron.
Treći dan! Mogren, dubina 25m, kurs 180/350, jastozi, hobotnice, palasture i uski prolazi između stena. II zaron Ponta, zaron prema sredini zaliva, pa okret prema pučini, na 28 m. Ovog puta smo prisustvovali trci račića po pesku. Organizovana noćna poseta Kotoru, prošla je bez već incidenata osim što su svetla u kafeu bila pogašena kao znak za fajront sa sve gostima unutra, koji su uz to fino bili zamoljeni da napuste objekat.
Četvrti dan! Lokacije Ponta i Pečurke. U kakvoj su srodnosti kuvanje i ronjenje, nismo saznali, ali smo zaključili da su još neki od ronilaca, pored Ivane i Slavice izvrsni kuvari. Tako smo odlučili da iskoristimo sve te darove. Imali smo roštilj u obe grupe, za koji se pobrinuli majstori Deki Baki, Franjo... , Nemanja i Marijana koji su se pobrinuli oko kus-kusa sa povrćem i fantastičnim sosom za špagete, Maja je doprinela svojom voćnom tortom, dok je Olja , još jedan dezert majstor, obradovala prisutne sa svojim čokoladnim pudingom i sutlijašem...mmmm. Naravno agažovanost oko upoznavanja sa svetom među kojim svakog dana provedemo dragocene trenutke, nije zafalila. U prvoj grupi nam je Maja (inače vođa školjkarske sekcije) dražala prezentaciju o školjkama, puževima i ljuskarima Jadrana, dok nas je u drugoj grupi sve oduševio Lepi Deki sa svojom prezentacijom o ribama.Treći, noćni zaron: Najhrabriji koje nije sprečila ni zima ni umor, oduševljeno su otišli na noćni zaron, a isto tako su se i vratili. Planktoni koji kao sazvežđe sijaju u mraku, život koji se tek noću budi iz dnevnog sna, predatori i grabljivci, mali i veliki izlaze iz svojih skrovišta u potrazi za hranom. Hobotnice, sipe, jastozi, jegulje, iverci, trlje, račići, puževi ne obraćaju pažnju na čudna stvorenja koja, svojim lampama i blicevima, remete njihovu svakodnevnicu.
Dolazi kraj prvog dela naše ekskurzije, neki odlaze i zamenjuju ih nova lica. Novi nukleus Sveta Ronjenja sačinjavaju: Janez i Ivana, Tanja, Šale, Janez, Gagić, Deki Anđelić i Maja. Uroš se i dalje brinuo da stignemo na vreme na doručak, kao i to da u bocama uvek bude 200 bara. Neke lokacije smo ponovo obišli zbog novih ljudi, a bilo je tu i novih lokacija.
Prvi dan:Mogren i Pećina Azzuro, koja spolja oduševi svojim izgledom. Dve paralelne stene koje se blago spuštaju u more u tako daju izgled pravog ulaza, nam žele dobrodošlicu. Pod vodom, beli pesak leluja uznemiren perajima posetioca. Malene kozice kao čuvari, duž zidova pećine oduševe svakog ko ih vidi. Od izlaza iz pećine krenuli ka dubini. Predivne palasture, tek nekih 30 cm vire iz peska i brzo se zatvaraju čim osete vibracije kroz vodu. Jato puževa bačvaša, idu svojim putem, ne obraćajući pažnju na prolaznike. Malena sipa koju smo uznemirili u dnevnom snu, ubrzo je pobegla, ne čekajući da paparaci završe svoje škljocanje.
Treći dan: Pre podne Orestte, zaron u plavo, pravo na veliki deo olupine. Vidljivost nije tako dobra, ali je dovoljna da obiđemo olupinu i vidimo glavne karakteristike. Poslepodne obilazak čuvenih korala na sredini uvale Jaz, i imamo akciju sakupljanja školjki. Da li su Rale i Veselin pred očima imali obećanu čokoladu za najlepšu školjku ili svoje ćerke koje su strogo naredile: „ne vraćajte se bez školjki“ možda nikada nećemo saznati, ali ono što jesmo smo saznali je da je čokoladu trebala dobiti Maja. Nije bilo puno pravila, osim jednog i naj važnijeg, da se žive školjke ne vade iz vode. U večernjim satima idemo na noćni zaron, koji smo zbog zainteresovanih ponovili i naredne večeri. Nekoliko rođendana i kucanje jajima za Uskrs začinili su ovaj desetodnevni odmor veseljem.
Osvanula je nedelja, predivan i sunčan dan. Ali sledi pakovanje opreme, boca, kompresora, čamaca, u čemu su svesrdno učestvovali Janez, Tihi, Deki, Uroš, Gagić, Šale kao i pri dolasku. Sa velike, kamenite terase su nestali konopci o koje su bili okačeni regulatori i oprema, tegovi i boce su ponovo uredno složeni, ali ovog puta u kamionu, spremni za povratak u Beograd, čamci na obali više nisu podsećali na zaron, zvuk kompresora je odavno nestao. Sve bi možda izgledalo kao neki tužan rastanak, da nas veseli Ivanin glas nije podsećao: „Ljudi vidimo se u sredu na bazenu pa za vikend pravac Bela Crkva!"
"ČOVEK OD VODE" MEĐU PANČEVCIMA U VELIKOJ PLANI
23.03.2008
Dokumentarni film o nacionalnom rekorderu u dinamičkoj apnei Marku Arsenijeviću (Čovek od vode) doživeo je svoju premijeru u našem matičnom gradu - Pančevu, na najbolji mogući način. U okviru 5. Festivala podvodnog filma (organizator KPA Pančevo) koji je u praktično postao gradska manifestacija, film koji je izašao iz produkcije našeg kluba SVET RONJENJA je otvorio sam festival. U sali pančevačkog Centra za Kulturu nakon uvodne reči predsednika KPA Pančevo Đure Boškovića, publici se obratio i Janez Kranjc, koji je zajedno sa Ivanom Orlović Kranjc</strong> autor ovog filma. Tom prilikom Kranjc je naglasio da je pravo zadovoljstvo otvoriti festival filmom koji je plod rada pančevački autora i ronilaca.
Foto: Andrej & Janez Kranjc
PRVI TRENING U 2008 - RONILAČKE IGRE
11.01.2008
Nakon Božićnih i Novogodišnjih praznika vratili smo se na bazen. Odlučili smo da novu godinu započnemo ronilačkim igrama. Uz malo mašte i nešto rekvizita, igre su mogle da počnu. Napravljena su tri tima od po pet takmičara. Timovi su imali rustične nazive kao što su SOM, SMUĐ i ŠTUKA. Prema tek smišljenim i vrlo fleksibilnim pravilima sudija je bio Dragan Jovović-Gandra. Takmičari su se borili u šest disciplina: povuci konop, prenesi loptu, proturi loptu, naslepo plivanje, baci kosku i kolica na dah. Bodovanje je bilo po sistemu 3,2,1. Za pobedničku ekipu nagrade su obezbedili preduzeće POLAR SUB (zastupnik prouzvođača ronilačke opreme BARE i BEUCHAT) i ronilački klub SVET RONJENJA.
Prva igra, „Povuci konop“ je bila klasično nadvlačenje konopa ali u plitkoj vodi, sa perajama na nogama i maskama na licima, a disaljkama u ustima. Osim što su najviše mumlali, naj snažnija je bila ekipa „Štuka“ koja je ostale nadmoćno savladala.
Prva igra, „Povuci konop“ je bila klasično nadvlačenje konopa ali u plitkoj vodi, sa perajama na nogama i maskama na licima, a disaljkama u ustima. Osim što su najviše mumlali, naj snažnija je bila ekipa „Štuka“ koja je ostale nadmoćno savladala.
Treću igru „Proturi loptu“ igrala su takođe po dva izabrana igrača. Nalazili su se na suprotnim krajevima bazena, a zadatak je bio da prvi igrač zaroni na dah gurajući loptu ispod površine. Sa loptom je morao da doroni do obruča koji se nalazio na polovini bazena, proturi loptu kroz njega a zatim da se i sam provuče. Zatim što pre do drugog igrača, koji ponavlja postupak ali u suprotnom pravcu. Najbrži i najveštiji su i ovaj put bili ronioci iz tima ŠTUKE – Deki i Nemanja.
U četvrtoj igri nastupili su najbrži plivači koji su trebali da u što kraćem roku preplivaju bazen gurajući loptu, kao što to rade vaterpolisti. Međutim, otežavajuća okolnost je bilo to što su im u maske stavljene metalne folije, tako da ništa nisu videli. Pomagači su mogli da ih usmeravaju sa ivice bazena. Zati se ova igra i zvala „Na neviđeno“. Najbrži je bio Šale iz ekipe SOM, dok je Đura – SMUĐ bio drugi, a Igor – ŠTUKA treći. Posle ove igre SMUĐ se opasno približio ŠTUKI, dok je SOM sigurno držao treću poziciju!
Peta igra „Baci kosku“ je bila veoma važna. Takmičari su na leđima imali vezane ruke.U ustima su držali disalicu i morali su da rone do polovine bazena, gde im je u susret dolazio drugi igrač iz tima. Pod vodom su morali da mu predaju kosku-disalicu, koju je trbalo što pre vratiti na startnu liniju. SMUĐEVI Gaga i Đura su bili najveštiji i zahvaljujući ovim bodovima, njihov tim prelazi u vođstvo.
Poslednja igra „Kolica na dah“ je odlučivala ko će biti pobednik. Zadatak je bio da svog ronilačkog para što pre, ispod vode preguraš na suprotan kraj bazena. Ova trka je bila veoma tesna. Đura i Zoki u poslednjim metrima uspevaju da pobede i da osvoje dragocene poene koji su ekipu SMUĐ doveli na prvo mesto ovogodišnjih ronilačkih igara kluba SVET RONJENJA
