Ronilački karavan u Beloj Crkvi

Protekli vikend se Ronilački karavan, i pored preteće kišne prognoze, preselio u Belu Crkvu. Dok smo razmišljali da li da otkažemo putovanje, ronioci su nas podsećali da su željni ronjenja posle duge i hladne zime. Dobro smo uradili što smo ih poslušali, tokom celog vikenda u Beloj Crkvi kap kiše nije pala! Imali smo tri sunčana i topla dana.

Kao i uvek, smestili smo se u vile locirane na samom jezeru, i počeli sa podizanjem ronilačkog kampa. Ekipa zadužena za animaciju nam je i ovaj put napravila teren za badminton i odbojku, u kojima smo između zarona mogli da uživamo. Ivana O.K. je kao i uvek bila zadužena da ne budemo gladni, dok je Janez u svojoj sandolini kontrolisao AOWD kursiste.

Kroz ronilački kamp je za vikend prošlo 35 ronilaca, koji su mogli da uživaju u ronjenju u Glavnom i Vračevgajskom jezeru. Vidljivost je bila preko 3 metra, a temperatura 21 stepen. Neki su vežbali i podvodnu fotografiju...

U subotu uveče smo formirali konvoj i uputili se za Vršac ka Vinik vinariji na degustaciju vojvođanshih vina. Domaćin nas je dočekao u posebnoj odori, sa sirom i maslinama na stolu. Tokom degustacije nekoliko različitih vina i Bermeta domaćin nas je edukovao kako se koje vino pije, kako se nazdravlja i pravilno drži vinska čaša... 

U nekom trenutku ovo lepo i neobično druženje se pretvorilo u rođendansku proslavu. Nekako se ušunjala i jedna torta sa svećicom.... našoj Ceci je bio rođendan.

U nedelju su se nastavila ronjenja. U Vračevgajskom jezeru su nas dočekali sunčani karaši, štuke, somovi i jedan veeeeliki šaran.

Sve u svemu, jedan neverovatan vikend na koji je jedina pritužba bila što nije bio produžen...

Dobra ronjenja, društvo i atmosfera su nas jedva naterali da se spakujemo i vratimo kućama i svakodnevnim obavezama. Zelenilo, miris pokošene trave, kupanje u čistom jezeru i svež vazduh su bili dovoljni da se dogovorimo da se sredinom juna još jednom vratimo samo ovoga puta na 4 dana.

Fotografije: Ivana OK, Janez, Smiči i Spale

.