Serbian Winter Apnea Cup 2008. SWAC 2008 – iza kulisa

Serbian Winter Apnea Cup 2008. SWAC 2008 – iza kulisa

1,2,3,4...super, osećam da je ovo moj dan...imam i novu štopericu...stegni ruke, opusti ruke, stegni noge, opusti noge...mislim da se svima sviđa...45,46,47...zatvori oči, otvori oči...6,7,8...jesam je beše podesio...e baš hoću da budem najbolji, ko je bio pre mene...stegni šake, opusti šake...2 minute...još malo, još malo, ajde možeš ti to, šta je sa ovom štopericom...3.58, 3.59, 4 min....mogu ja još, šta hoće ovi, neću da izađem...hoću da budem najbolji...neko mi je pokvario štopericu...jel prošlo 5 min ili 6 min, sad su me samo zbunili...mogu ja još 43,44,47...ovo kao da je mamin glas, nešto me bode, ljudi! pokvarili su mi štopericu...13,38,102, opusti štopericu, stegni medalju...ja bih da ustanem...što je smešna ova štoperica...šta da kažem, šta da kažem....“I AM OK“ Kao što su Bond, James Bond i njegova devojka, super devojka u mračnim dubinama Crnogorskog primorja, u borbi sa rešetkama potopljenog i zaključanog lifta pokazali neverovatan dar za konstantni balast i podvodne radove, tako su i na sportskom bazenu u Pančevu gladni momci i devojke pokazali da znaju i da pobeđuju i da gube. Gladni hrane uskoro će biti gladni i vazduha, ali nema veze, one medalje baš lepo izgledaju, a i slike na Facebook-u će biti strava! 

Elem, 07.12. 2008. u organizaciji ronilačkog kluba „Svet Ronjenja“ organizovano je takmičenje u Apnea disciplinama statika i dinamika. Među četrdesetak takmičara, našlo se i devet hrabrih iz samog kluba organizatora „Svet Ronjenja“, koji su se takmičili i ostvarili dobre zasebne i najbolje grupne rezultate. Međutim rezultati nisu bili najvažniji. Mnogo važnije od toga je bilo popularizovanje ovog sporta u Srbiji, a za same takmičare sticanje iskustva, koje se pri takmičenju u mnogome razlikuje od samih vežbi na treninzima. Pobeđivanje treme, straha i sticanje samopouzdanja, a za one iskusnije su se među ciljevima našle medalje i najviši stepenik pri dodeli nagrada. U dobroj i veseloj atmosferi mogli smo sresti puno poznatih, ali i upoznati neka nova lica, podeliti lična iskustva i savete i time ohrabriti takmičare. Okupljanje staffa od 30 izvanrednih ljudi, je počelo već u 8:00h, da bi do 09:00h sve pripremili i spremno počeli sa dočekivanjem učesnika i njihovim upoznavanjem sa bazenskim okruženjem i protokolima takmičenja. Staff Svet Ronjenja su činili safety diveri, podvodni i nadvodni fotografi, snimatelji, doktor, zapisničar, majstor kuhinje, šarmantne hostese i naravno direktor Janez koji je čvrsto držao stvari pod kontrolom. Iskusne sudije Darija Subotin,Predrag Bojović i Uroš Kojić su uputili učesnike u pravila i celi događaj propratili sa izuzetnom koncentracijom. Samo takmičenje je počelo u 11:30. Ne može se reći čija je uloga bila najvažnija, ali moram pomenuti doktora Tomu koji je ceo dan, sa brigom sedeći pored ivice bazena, možda proveo i kao odmor, jer se na sreću i takmičara i organizatora ni jedan incident nije dogodio. Njegovo prisustvo je bilo potrebnije sutradan kada su fotografi, ustali iz kreveta sa upalom mišića u nogama. Janeza možete samo pitati, mada sumnjam da će vam reći, koliko je puta ukupno obišao oko bazena. Ivana O.K. je bila i više nego OK kada je kao organizator, posle skoro neprospavane noći i dana, i sa temperaturom ipak, u poslednjem trenutku, odlučila da pređe u takmičarski tabor. Da nijeŠaleta, ne bismo brzo i efikasno dobili nezvanične i zvanične rezultate, a da nije Tanje ne bismo ni stigli do rezultata, koji je Šale efikasno pripremio, tako su oni možda ispali i najvažniji članovi ove posade, jer su bili potrebni i takmičarima i organizatorima, kao i jedno drugom, a za ovo poslednje imamo i foto dokaze! 

Malo sam nesigurna po pitanju Đure i njegove uloge. Đura je nosio majcu sa natpisom „safety diver“ mada sam ga ja lično u trenutcima mešala i sa foto modelima, od kojih bih ipak posebno izdvojila Jocu! Joco od kako si došao u naš klub, naše slike nisu iste!!! Pošto me je Janez zamolio da malo uozbiljim izveštaj, što se direktno suproti Ivaninim željama, ja ću podsetiti i na našeg Uroša Seniora koji je sam uozbiljio celu situaciju, poistovećujući se sa istorijskom ličnošću kada je po završetku takmičenja izjavio: „Dođoh, uzeh srebro, ne padoh u nesvest“. Tijana je posle takmičenja otišla kući u zagrljaju sa mikrofonom i satom, odbrojavajući na svakom semaforu five, four, tree, two, one....official top crveno, žuto, zeleno kreći... Snimatelj Čupa i fotograf Igor su se popeli na pobedničko postolje i slikali se, kažu moraju i ribe nekako da se muvaju! Slavici je bila obećana žurka, a i dan danas joj nije jasno kako se ta žurka pretvorila u sređivanje bazena !?!? Ne treba zaboraviti ni ljude sa funkcijom „Pomerači Stolova“ ,Šilju i Peru koji su svakako od svih takmičara preronili najviše puta gore i dole i levo i desno i opet gore i dole i ... Ana, devojka zadužena za nošenje rezultata od sudija do zapisničkog stola je u jednom trenutku upala u šećernu krizu, našta je Đura zvani „sad ću da smislim neku podvalu“ poslao Anu do kombija jer su navodno baš u tom trenutku stigle tople, sočne krofne sa eurokremom ... Mmmm, jadna Ana. Znam da niste ni vi primetili dobrog duha Caspera (Video Deki) koji je bio naš zvanični nadvodni snimatelj, toliko tih, miran i neprimetan da smo se u jednom trenutku zabrinuli da smo zaboravili da ga pozovemo da snima takmičenje. Kada pogledam unazad, vidim da je u organizaciji takmičenja učestvovala čitava armija ronilaca od kojih je svako dao svoj doprinos: Lepi Deki, Darko, Meda-ProUrke, Minja, Dušan, Laki, Peđa, Miloš... Nadam se da niko nije slučajno izostavljen. 

Po završetku drugog dela takmičenje oko 18:30, proslavili smo celokupni događaj sa večerom oko koje su se pobrinuli iskusni kuvari Smičiklasi, Nemanja & Marijana. Oni su zaslužni što su nam ceo dan na raspolaganju bili i topli čajevi, kafa i keksići. Zadovoljni i ispunjeni utiscima otišli smo svojim kućama, sređujući utiske, a u snu nastavili da zadržavamo dah, brojimo ili fotografišemo. Iskreno se nadam da je ovaj događaj ostavio dobar utisak i da je privukao pažnju nekih novih ljudi, koji će se priključiti ovom divnom sportu. I mi sami kao organizatori smo bogatiji za iskustvo celokupne organizacije i znamo da će sledeći put sve biti još bolje. Janez i Ivana kao pokretači svega i glavni i odgovorni su zadovoljni jer su ispunili najvažniji cilj sa parolom „važno je učestvovati“, a to je da sami učesnici budu zadovoljni!Kompletni rezultati

.