Selce
Samo što smo se vratili sa Jaza na programu je bilo novo putovanje: Selce, Hrvatska. U saradnji sa dobro poznatim ronilačkim centrom „MIHURIĆ“ dogovorili smo scuba-vikend. Ova varijanta se pokazala veoma zanimljivom, jer se do Selceta se stiže za otprilike sedam sati opuštene vožnje. Auto-put je odličan tako da se ronioci tokom putovanja ne umaraju. Smeštaj je bio u prostranim i komfornim apartmanima, a doručak gazdarice Marije bio je za pamćenje.
Cela akcija je bila podstaknuta činjenicom da se u tom akvatoriju nalazi olupina „PELTASTIS“, u ronilačkom žargonu poznata i pod imenom „Grk“. Ovaj brod je ušao u legendu zahvaljujući tvrdoglavom kapetanu koji je odbio da napusti svoj brod, već je zajedno sa njim otišao ispod površine mora. Brodovi, baš kao i ljudi imaju svoje sudbine. Nastaju, žive i umiru. „PELTASTIS“ je bio teretni brod koji je plovio pod grčkom zastavom. Izgrađen je 1952.godine u brodogradilištu W.Kremer und Sohn, Amshorn (Nemačka). Dužina broda je 60, a širina 9,30 metara. Olupina se nalazi u blizini mesta Šilo na otoku Krku.
Potonuo je u noći između 7. i 8. januara 1968. godine. Toga dana brod je bio na utovaru u luci Junjevo kod Senja. Zbog najavljenog nevremena i bure koja na tom području može dostići brzinu i preko 150 km/h, napustio je u popodnevnim satima 7. januara luku Jurjevo. Krenuo prema Rijeci u potrazi za sigurnijim sidrištem. Već je počeo da pada mrak, a počela je i snežna vejavica, kada se brod s dva sidra usidrio na sidrištu Pazduhovo, oko 200 do 300 metara ispred Dramlja. Vetar se pojačao, sidra su zaorala... Ni puna snaga moćnih mašina nije se mogla suprotstaviti stihiji vetra i talasa. PELTASTIS se krmom približavao hridinastoj obali između Krka i uvale Soline. Da li je koban bio već prvi udarac krmom u hridi i prodor mora u strojarnicu, ili prodor mora u utrobu broda kroz grotla kojima je, čini se, vetar razneo pokrove, više nije važno... Brodski sat stao je na 3 sata i 50 minuta.
PELTASTIS je potonuo na dno, na dubinu od 20 do 33 metra. Jarbol broda se nalazi na svega 10 metara i pri dobrim uslovima vidljiv je i s površine. Pramčana sidra sasvim su blizu obale prema kojoj je okrenut pramac, a jedno od njih je izvađeno i nalazi se u samom mestu Šilo. Brod pravilno leži na peščanom dnu koje se lagano spušta prema suprotnoj, Crikveničkoj obali.
Od 12 članova posade spasila su se četvorica, dok su sledećih dana pronađena tela sedmorice mornara. Poslednji član posade, kapetan Teodoros Beleisis proglašen je nestalim.
Ronioci koji su u to vrijeme ronili na olupini, tvrde da su videli čoveka kako stoji, pomalo nagnut uz navigacioni sto. Iako u početku, niko nije verovao u te priče, to je podvodnim snimkom napravljenim u maju mesecu, potvrdio austrijski turista Franz Mitznneg. Potvrđeno je da je taj čovek kapetan Teodoros Beleisis. Pretpostavlja se da je, ne želeći da napusti brod koji je nepovratno bio oštećen, naredio posadi da ga veže za komandni most.
Ova ribarska priča, ili već legenda, ili možda verna rekonstrukcija događaja koju nam je ispričao naš domaćin Hinko Car, samo je još više rasplamsala našu ronilačku maštu. Naglašeno je da se u komandni most može ulaziti, ali nikako ne i u mašinsko odeljenje. Naime, na ovom brodu usled neopreznog zavlačenja u njegovu unutrašnjost stradalo je proteklih godina dvoje čeških ronilaca.
Do pozicije se stiže nakon pola sata vožnje ronilačkim brodom. Na olupini je postavljen muring tako da nema sidrenja, već se brod vezuje direktno za bovu.
Temperatura vode je bila 14 ° C a vidljivost desetak metara. Jarbol se video čim smo zaronili. Prateći muring lagano smo sišli do njega, a zatim dalje do dimnjaka na krmi i komandnog mosta. PELTASTIS zaista stoji idealno ravno, kao da ga je neka velika dizalica pažljivo spustila na dno. Kako je bio kišni dan, tako je i dole, ispod površine svetlost bila prigušena, meka, nekako mistična. Iznenadilo nas je obilje ribe koja je živela na olupini. Brod je definitivno ceo i osim rupe kod krmenog dela nema vidljivih oštećenja. Zbog toga je i opasan za neiskusnije ronioce koji požele da zavire dublje u njegovu utrobu, jer gde uđeš, tu moraš i da izađeš. U teretni deo se bez problema proći i preko njega doći do pramca. Cevi ventilacionih otvora stoje na svojim mestima i na njima se mogu praviti dobri snimci. Pramac je okružen jatima riba i sa njega se pruža lep pogled na palubu.
Kao i uvek kada vas podmorje potpuno obuzme, vreme je proletelo veoma brzo. Posmatrajući PELTASTIS sa manje dubine, shvatio sam da je za potpuno doživljavanje ovakvog broda neophodno napraviti nekoliko zarona na njemu. Uskoro, ponovo, pomislih, dok sam kretao ka senci ronilačkog broda iznad nas.
.
