Malteško ronjenje
Ekspedicija Malta
Zanimljivo za ovu priču je da ponuda za ekspediciju na Malti nikada nije zvanično objavljena. Kako je u klubu počelo da se priča o Malti, tako su se ronioci i prijavljivali. Osmoro nestrpljivih ronilaca sa prvim čarter-letom iz Beograda poletelo je put ostrva. U Valetu smo sleteli u kasnim noćnim satima i sa aerodroma smo otišli pravo u hotel, jer su već ujutru počinjala ronjenja.
Tačno u osam sati narednog jutra sedeli smo u kombiju i vozili se na prvo ronjenje. Zanimljivo je da se većina ronilačkih lokacija roni sa obale, a samo neke zaista specijalne pozicije sa broda. Takođe, specifično je da su skoro sve olupine namerno potopljene sa ciljem stvaranja veštačkih grebena i razvijanja ronilačkog turizma. Za prvi zaron odabrana je olupina remorkera „Rozi“. Četrdeset metara dug brod leži na dubini od 30 metara, u idealno vodoravnom položaju. Vidljivost je bila preko dvadeset metara, tako da smo mogli da uživamo u pogledu na olupinu, oko koje kruže barakude.
Drugo ronjenje toga dana izvedeno je na Cirkewwa grebenu koji je prepun potkapina, prolaza i mini pećina.Na ovom grebenu je postavljena i statua Madone, što se potpuno uklapa u versku sliku Malte. Prepuni utisaka otišli smo na odmor i da planiramo naredni dan.
Sledećeg dana na programu je bila sveže potopljena olupina „Tug Boat 2“. U pitanju je takođe remorker nešto veći od „Rozi“. Međutim sigurni smo da će ovaj brod takođe imati veliki broj svojih poštovalaca, kada „uhvati malo mora“, jer ovako potpuno neobrastao nije previše zanimljiv.
Za drugo ronjenje prebacili smo se ispod zidina starog grada u Valeti, gde smo ronili na ratnom brodu „Maori“. Ovaj nekada 115 metara dugački razarač, koji je učestvovao u lovu na čuvenog „Bizmarka“, potopljen je jedne noći u avionskom napadu. Pogodak bombe u mašinsko odeljenje poslao je „Maori“ na dno. Iako veoma obrasla i delom zatrpana, ova olupina veoma privlači pažnju ronilaca.
Trećeg dana zaputili smo se na Blue Grotto. Ovo je mesto sa veličanstvenim pogledom na morski kanal koji zadire duboko u kopno. Cilj je, u stvari, bio potopljeni prekookeanski brod „Um El Faraud“. Međutim nije kako mi želimo, nego kako more dozvoli. Zbog izuzetno jake struje i velikih talasa ronili smo dva zarona kod zidova ovog akvatorija, a brod će morati da sačeka neku drugu priliku.
Narednog dana smo poranili i zaputili se na „Gozo“. Vetar se pojačao tako da smo morali da ronimo na zaklonjenoj strani. Napravljena su dva ronjenja na olupini „Karwela“, sa spoljnim obilaskom i penetracijom u olupinu.
Sutradan smo ponovo došli na „Gozo“, sa idejom da zaronimo na poziciji Blue Hole i Inside Land, ali more još jednom nije dopustilo da tek tako ostvarimo svoje zamisli. Zbog talasa od oko tri metra prebacili smo se na zaklonjenu stranu ostrva i ronili na olupini „Comino Land“ i „Karwela“. I zaista uživali u bistroj vodi na četrdesetak metara dubine.
Za poslednji dan ostavili smo minolovac „P29“ i još jednom remorker „Rozi“. Minolovac leži na dubini od 38 metara i na njemu dominira veliki komandni most sa pramčanim topom. U ovaj brod je takođe moguće ulaziti i kretati se kroz nekoliko paluba.
Ekspedicija na Malti je protekla u sjajnom ronjenju i druženju „reda malteških ronilaca“, koji su sačinjavali Petar, Goran, Aca, Mrva, Mihajlo, Đerma Damjan, Deda Miloš i potpisnih ovih redova Janez. Doživeli smo samo deo malteškog podmorja i sigurni smo da ima razloga da se na ovo ostrvo vratimo još koji put.
Janez Kranjc
.
