Povratak na Crveno more
Ove godine, S.D.T. Svet Ronjenja i RK Amfora zajedničkim snagama organizovali su boat safari na Crvenom moru. Nakon dve godine pauze, ponovni susret sa egipatskim podmorjem je bio više nego sjajan. U redovima koji slede zabeleženi su utisci sa ovog putovanja.
14.02.2014. – Aerodrom Nikola Tesla, Beograd
Uobičajena aerodromska vreva je upotpunjena dolaskom grupe ronilaca iz ronilačkih klubova Amfora i S.D.T.Svet Ronjenja. Uobičajene stvari pred let avionom: čekiranje, provera prtljaga, kafica pred poletanje. Zbog pomalo neuobičajenog doba godine za odlazak u Egipat, nismo imali direktan let za Hurgadu, nego smo poleteli put Istanbula, a zatim dalje ka Egiptu. Na aerodrom u Hurgadi smo sleteli u kasnim noćnim satima i odmah se prebacili na brod. Dočekao nas je naš domaćin Ahmed Said Kotit sa kojim skoro deceniju naš klub sarađuje prilikom organizovanja ronjenja na Crvenom moru.
„Star Jet“ se ljuljuškao uz gat, raskošno ovetljen i spreman da primi 24 ronioca. Sa svojih trideset šest metara dužine, tri palube, prostranom platformom za ronioce i dva udobna salona bio je naš dom u narednih sedam dana na sjajnoj ronilačkoj ekspediciji. Nakon uobičajenog brifinga u upoznavanja sa planom puta, na brodu je zavladala tišina i ronioci su najzad otišli na spavanje.
15.02. Fanus East i Shaab El Erg
Prvi zaron, tako zvani „check dive“ je izveden na dobro znanoj lokaciji Fanus East. Prijalo je uskočiti u toplu (23 stepena C) i prozirnu vodu (20 metara) Crvenog mora. Ovu poziciju pamtimo po ergovima prepunim živog sveta koji su činili jata fire fish i glass fish riba. Kada tome dodamo i obilje raznobojnih mekih korala, scenografija podmorja Crvenog mora je bila kompletna.
Ubrzo nakon ronjenja, brod se pomerio na novu poziciju – Shaab El Erg, poznatu još i pod imenom Dolphins House. Sada je Hurgada bila tek obris na horizontu, a mesto na kom smo bili je predstavljalo idealno stanište za delfine. Nakon ronjenja ronioci su bili puni utisaka o susretima sa kornjačama, velikim murinama i naravno, delfinima.
Na ovom mestu smo planirali i noćni zaron, ali smo morali da ga otkažemo zbog naglog pojačanja vetra. Noć smo proveli u četvorovezu, slušajući zavijanje vetra i cviljenje konopa.
16.02. Shaab El Erg i Abu Nuhas
Jutro je osvanulo nešto mirnije i krenuli smo na jutarnje ronjenje, koje smo ponovo proveli u društvu delfina i ostalih stanovnika ovog grebena. Nakon ronjenja i doručka, po solidno velikim talasima krenuli smo ka grebenu Abu Nuhas. Posle dva sata plovidbe (propinjanja i pljuskanja po talasima) stigli smo do ovog grebena zloslutnog imena (na arapskom Abu Nuhas znači Veliki Maler). Da to nije slučajnost potvrđivale su i četiri velike brodske olupine koje su sveje plovidbe zauvek završile na ovom mestu. Ni nama vreme još uvek nije bilo naklonjeno, pa smo bili prinuđeni da popodnevni i noćni zaron izvedemo na unutrašnjoj strani grebena, koja je zaklonjena od vetra i talasa. Ovo je bio sjajan teren za podvodne fotografe sa obiljem makro motiva.
17.02. Um Gammar, Dunraven i Beacon Rock
Ponekad na moru ne ide uvek sve kako je planirano. Zbog kvara na jednom od kompresora sa Abu Nuhasa smo morali da se vratimo na greben Um Gammar, gde je čamcem dovezen kompletan kompresorski blok koji je, dok smo mi bili na zaronu ekipa brodskih tehničara zamenila. Posledica ovog kvara je bio malo izmenjen itinerer, ali zahvaljujući požrtvovanim domaćinima nismo izgubili ni jedan zaron. Sa uvek zanimljivog Um Gammar-a otišli smo na sinajsku stranu gde smo tog popodneva ronili na olupini Dunraven i na grebenu Beacon Rock, koji se pokazao odličnom lokacijom za noćno ronjenje. U ranu zoru narednog dana, motori Star Jet-a su zagrmeli noseći nas ka Ras Mohamedu i olupini Thistlegorm, koje spadaju među najatraktivnije ronilačke lokacije na svetu.
18.02. Ras Mohamed i Thistlegorm
U Egiptu je sunčeva svetlost uvek drugačija od one na koju smo navikli na našim meridijanima. Rano jutro je zateklo 24 ronioca u punoj opremi, u čekivanju kapetanovog znaka da se može uskočiti u more. Nalazili smo se iznad grebena Shark Reef, pored kojeg će nas struja odneti dalje ka Yolanda Reef-u i ostacima istoimene olupine. Na kapetanov signal poskakali smo u more i odmah zaronili držeći se grebena. Na ovom mestu more je neverovatno plavo, jer se greben sunovraćuje u dubinu od oko 800 metara. Zato je bilo potpuno očekivano da su pogledi ronilaca češće bili okrenuti ka plavetnilu nego ka grebenu, jer su se priželjkivali susreti sa „velikim“ ribama.
Na žalost, osim nekoliko tuna nismo imali prilike da sretnemo ništa drugo od velikih stanovnika nacionalnog parka Ras Muhamed. Drugi deo zarona je bio na delovima broda Yolanda koji je potonuo na ovom mestu. Ovo je vrlo prepoznatljiva olupina jer je prenosila kade i wc šolje poznate firme Ideal Standard. Nakon zastanaka u plavom, čamci su nas pokupili i prebacili na matični brod. Još se utisci sa poslednjeg ronjenja nisu slegli a na pomolu je bila vrhunska olupina – Thistlegorm!
O Thistlegormu se skoro sve zna. I njegova misija, i nesrećna sudbina, a i to da je on bio jedno od najvećih otkrića kapetana Jacques-Yves Cousteau-a. Zaron na ovoj olupini je za svakog pasioniranog ronioca, nešto poput odlaska u svetilište ili hram. Takav tretman smo i mi dali ovoj poziciji. Napravili smo tri ronjenja, uključujući i noćni zaron. A Thistlegorm je naravno opravdao sva očekivanja i potvrdio da spada u pet najatraktivnijih olupina na svetu!
19.02. Shag Rock, Bluff Point i Gubal Island
Na sred mora, između Sinaja i ostrva Gubal nalazi se mali greben poi menu Shag Rock. Na njemu je potonuo parobrod Kingston, koji se u godinama koje je proveo ispod površine Crvenog mora idealno stopio sa samim grebenom, postavši njegov sastavni deo. Živi svet potpuno uobičajen za ovo područje osim što smo ovom prilikom imali priliku da ronimo sa jatom prilično velikih tuna, koje su nas pustile da im priđemo neverovatno blizu.
Na sat vremena plovidbe odatle, stigli smo do dobro poznatog ostrva Gubal. Azurno plavetnilo mora i beli pesak na ostrvu činili su nestvaran pejzaž. Bluff Point je predstavljao novu destinaciju do koje smo došli čamcima. Zaronili smo prateći greben, a za ostalo se pobrinula struja noseći nas ka našem brodu.
Noćni zaron smo uradili direktno sa broda. Teren smo dobro poznavali, tako da nam je ostalo da uživamo u čarima noćnog ronjenja. Izuzetno bogat živi svet, nas je potpuno opčinio svojom raskoši. Malo je reći da smo se na pojedinim mestima bukvalno gurali sa ribama koje su u jatima prolazile pored nas. Ranom zorom sledećeg dana, Gubal je ostao u peni brazde motora za nama, dok smo se približavali grebenu Abu Nuhas, sa kojim smo imali neke nedovršene priče.
20.02. Abu Nuhas – drugi put
Samo par dana od naše prethodne posete, shvatili smo da je odustajanje od ronjenja prilikom prethodne posete ovom grebenu bilo odlično rešenje. Za razliku od uzavrelog mora i jakog vetra, sada nas je dočekala skoro potpuna bonaca. Za jutarnje ronjenje izabrali smo najstariji do sada potonuli brod na Crvenom moru – jedrenjak Carnatic. Neverovatno je kako je drveni brod u potpunosti uspeo da sačuva svoj oblik zahvaljujući koralima koji su ga potpuno prekrili. Bili smo fascinirani jatima glass fish riba koje su se uselile u unutrašnjost broda.
Drugo ronjenje i jedna od najslikanijih olupina na svetu – Giannis D. Neverovatan je lavirint hodnika kroz koje se može provlačiti na ovom prekookeanskom brodu i uživati u jedinstvenoj atmosferi koju stvara svetlost i okrugli brodski prozori. Krma i komandni most su i dalje u veoma dobrom stanju, dok je pramac jako oštećen.
Popodne je bilo rezervisano za ostrvo Small Giftun, gde smo napravili poslednja dva zarona na ovom boat safariju. Sutradan, malo kasnije buđenje, pa nakon doručka poseta ostrvu Giftun i onda lagano ka početnoj marini u Hurgadi. I naravno, ka novim ronilačkim avanturama…
