Kroz džunglu i Karibe
Rivijera Maja se pruža obalom meksičkog zaliva i prolazi kroz države Quintana Roo i Yucatan. Put nas je vodio iz Cancun-a ka jugu, do poznatog turističkog letovališta Playa del Carmen. Odatle smo narednih dvanaest dana odlazili na ronjenja. Neka su bila na lokalnim grebenima, neka uz obale ostrva Cozumel, a neka, možda i najintresantnij,a u fenomenu koji je obeležje ovog dela sveta - u cenotama.
Na grebenima Karipskog mora
Meksički zaliv spada u najživopisnije delove planete. Sa jedne strane ga uokviruje Florida, zatim ga od otvorenog mora štiti Kuba, odmah pored je i Jamajka i tako redom do poluostrva Jukatan. Naravno, tu je i čuveni Bermudski trougao koji ovom delu sveta daje svojevrsnu dozu misterije. Za prve zarone odabrali smo lokalne grebene. More je veoma toplo, oko 28 stepeni Celzijusa. Vidljivost je varirala od 15 metara na grebenima ispred Playe del Carmen, do nekih 30 metara na ostrvu Cozumel. Na ronjenje se ide čamcima dužine deset metara koje pokreću snažni motori od po 150ks. Dno oko grebena je peskovito, prekriveno slojem mekanih algi. Na samim rifovima su dominantni sunđeri, kojih ima u svim oblicima i bojama. Na ovim mestima žive velika jata tropskih riba. Oko svih grebena struje su umerene do jake.
Ostrvo Cozumel je znatno bogatije živim svetom, iako je udaljeno od Playe del Carmen svega 4 nautičke milje. Sunđeri su još koloritniji i veći, jata riba su mnogobrojnija, a susreti sa kornjačama redovni. Ono što nas je najviše oduševilo bile su barakude, ajkule i veliki i mnogobrojni jastozi. Tokom ovih zarona imali smo sreću da vidimo i snimimo jastoga čija je dužina sa antenama bila oko 130 centimetara! Malo je reći da su to bili trenuci za pamćenje.
U podzemnom svetu Maja
Na Yucatanu nema reka. Tačnije, one se ne vide. Skrivene su ispod krečnjačkih stena i predstavljaju po verovanju Maja vezu sa podzemnim svetom. Mnogo je rupa u zemlji na čijem se dnu zeleni slatka voda. Ovi izvori se nazivaju cenotama i fenomen su zbog kojeg ronioci iz celog sveta dolaze u Meksiko. U cenotama se prepliću podzemni kanali ispunjeni toplom, slatkom vodom neverovatne prozirnosti i temperature od 23 stepena. Ovaj poćinski kompleks se proteže ispod celog poluostrva Yucatan i dužina mu je preko 400 kilometara. Veliki deo je istražen, ali to je posao koji neprekidno traje.
Mi smo imali sreću da ronimo u nekoliko cenota: Chichin Ha, cenota Eden, Dos Ojos cenote i Dream Gate. Sve četiri su bile različite prema konfiguraciji i pružile su nam dragoceno iskustva ronjenja u njima. Važno je znati da su cenote potkapine (cavern) koje na jednom svom delu prelaze u pećine. Za ronjenje u tom cavern delu nije potreban specijalistički kurs, dok u delove koji se smatraju pećinama mogu ići samo ronioci sa završenom obukom za takav način ronjenja.
Počeli smo sa cenotom Chichin Ha. Na prvi pogled relativno mala vodena površina, okružena stenama i tropskim rastinjem. Međutim, čim se uroni počinju kanali koji vode u podzemlje. Putanja je jasno označena arijadninom niti i u ovoj cenoti nema pećinskog nakita. Na dnu nema sedimenta i vidljivost je izuzetno dobra. Remete je jedino zone sa mešanjem slatke i slane vode. Postoji nekoliko oblasti sa malim jezercima na površini i to su mesta koja oduševljavaju ronioce.
Veoma blizu Chichin Ha nalazi se cenota Eden. Potpuno drugačija slika. Veliko zeleno jezero nad kojim se u jednom delu nadvija stena ispod koje kreću podvodni kanali. Ovde je sve veliko.Prolazi su prostrani i u njima se mimoilaze grupe ronilaca. Pravi „podvodni auto-put“. Na kraju prvog kanala, nakon dvestotinak metara sunčevi zraci se probijaju kroz šumu i uranjaju u vodu praveći nesvakidašnju scenografiju. Takvi sunčani prozori se nekoliko puta ponavljaju u cenoti. A i otvoreni deo cenote je veoma zanimljiv. Dno je prekriveno kamenim blokovima, koji su obrasli zelenim algama. Sve vri od tropskih ribica. I tu je prozirnost vode zadivljujuća.
Jedna od najpopularnijih cenota je Dos Ojos. Lako pristupačna i prostrana ona je često posećena mnogobrojnim roniocima i turistima na snorkelingu. Izuzetno je bogata stalagtitima i stalagmitima. U njoj postoje dve moguće putanje kretanja. Osim pećinskog nakita ovu cenotu krase i svetlosni prozori. Po putanji se obično prelazi razdaljina od oko 450 metara po ronjenju. Međutim, Dos Ojos je podzemnim kanalom spojena sa susednom cenotom Dream Gate.
Kada se krene od Playe del Carmen ka Tulumu, nakon četrdesetak kilometara skreće se sa autoputa ka napuštenom ranču, pa preko njega dalje u džunglu. Na svakom koraku su vidljivi tragovi borbe čoveka sa šumom. Kameni put uokviruje gusto rastinje. Nakon par kilometara džungla se proređuje i pred nama se otvorila duboka rupa u zemlji. Cenota Dream Gate. Rupa je velika a voda na njenom dnu deluje relativno skromno. Silazi se strmim stepeništem, a oprema se preko konopa i čekrka spušta do vode.Iako se na površini pojavljuje više nego skromnim delom, ispod kreće račvanje tunela. Dvorana za dvoranom se smenjuje a oblici krečnjaka formirani delovanjem vode su neverovatni. Po dnu ima dosta peska koji se vrlo lako podiže i smanjuje vidljivost. Postoje najmanje tri moguće putanje kretanja kroz ovu cenotu. Teško je proceniti koja je od koje bolja.
Mexico
Sve u svemu, nakon dve nedelje provedene u Mexicu odlazimo bogatiji za jedinstveno iskustvo ronjenja u cenotama, zaviril smo i ispod površine Karipskog mora, a očarani neverovatnom atmosferom Meksika. Stekli smo utisak da su ljudi u ovom delu sveta veoma prijateljski raspoloženi, duhoviti i uvek spremni za pesmu. Bilo kad, bilo gde ... u Mexicu.
Tekst i foto: Janez Kranjc
.
