Overeni Brioni i B24

S.D.T. Svet Ronjenja u Komiži, oktobar 2014.

Još jedna priča sa Visa je za nama.Kao i prethodne i ova je posebna. Veoma posebna. Po dolasku u Split dočekalo nas je sunce, ali i dosta jaka bura. Koliko je bila snažna osetili smo po isplovljavanju trajekta, koji je čim se odmakao od gatova počeo da poskakuje po talasima. Nakon dva i po sata ljuljuškanja po uzburkanom moru iskrcali smo se u viškoj luci i nastavili ka Komiži.

Jutro je na ostvu osvanulo sunčano i vetrovito. Bilo je moguće roniti uz desnu obalu komiškog zaliva. Za prvi ronjenje je planirana „arheologija“. Zaronili smo niz pontu do dubine od 40-tak metara gde su se nalazile krhotine amfora i dva sidra. Vidljivost fenomenalna, voda prijatnih 20 stepeni. Jednostavno uživanje. Za popodne je izabran klif u „komiškoj vali“ koji potpuno vertikalno pada na pedestak metara dubine. Ovaj put su najviše pažnje privukli jastozi i prelepe gorgonije. Predveče, vetar je počeo da pada dajući nam nadu da će sutradan biti moguće napraviti ronjenja na južnoj strani ostrva.

Brioni i B24 Liberator

Subotnje jutro je donelo sunce i mnogo manje vetra. Odlučili smo da krenemo u Rukavac i da pokušamo da zaronimo na brodu Brioni i američkom bombarderu B24 Liberator. Italijanski putničko teretni brod Brioni je potonuo 2. Februara daleke 1930. godine zbog udara u obalu. Potonuo je vrlo brzo skliznuvši niz strme ostrvske litice, zaustavivši se na dubini od 40 do 62 metra. Fascinirala je boja plavetnila uz neverovatnu dobru vidljivost. Klizili smo u dubinu i nakon dvadesetak metara krma broda je počela da se nazire.

Prvo se pred nama pojavio propeler, pa smo preko boka nastavili ka središnjem delu Briona. Doživljaj broda je malo otežan jer leži na levoj strani. Zaron zaustavljamo kod druge trećine broda, na dubini od 55 metara. Krećemo nazad, ovaj put provlačeći se kroz palube. Na zidu pored olupine nailazimo na spomen pluču jednog slovenačkog ronioca koji nastradao roneći na ovoj olupini. Na deko zastanku rasvrstavamo utiske o ovom prelepom brodu, na koji se mora potrošiti nekoliko zarona da bi se kompletno obišao.

Drugo ronjenje je takođe bilo za pamćenje. Vreme je ipak dozvolilo da zaronimo na B24 Liberatoru, američkom teškom bombarderu koji je u decembru mesecu 1944. Godine prinudno sleteo na more kod Visa i nedugo zatim nestao u dubinama. Dno je u toj oblasti prilično duboko i prava je slučajnost da se Liberator zaustavio na seki od 39 metara. Prilikom sletanja odlomio se deo trupa sa repom aviona. Mi smo imali priliku da ronimo na centralnom delu aviona. Vide se jasno četiri motora, spušten stajni trap, delovi kokpita kao i dosta sitnijih delova u širem krugu oko olupine. Ovaj avion je pronađen 2009. godine i sve do ovog leta na njemu nije bilo dozvoljeno ronjenje, zbog istraživanja koje je vršio Hrvatski zavod za zaštitu spomenika kulture. Možemo se pohvaliti da smo jedni od retkih ronilaca koji su ronili na ovom avionu.

Fortunal i Teti

Poslednji dan je bio rezervisan za dve dobro poznate i omiljene olupine. Koča Fortunal je mali ribarski brod na 55 metara dubine, koji je potonuo uz strmi zid ostva Visa. Od naše poslednje posete brod je prilično propao, što je i normalno jer se radi o drvenom brodu a more čini svoje. Međutim, zbog fascinantne vidljivosti, belog peska i opčinjavajućeg plavetnila Fortunal je i dalje odlična lokacija za ronjenje.

Šlag na kraju – potopljeni brod Teti. A ne njemu ugori! Može se reći da je to jedinstvena interakcija čoveka i potpuno divljih riba u ovom delu sveta. Tri ugora su izašla da se poigraju sa roniocima, koji su im i ovaj put doneli srdele na poklon.