Priče sa Jaza 2011.
Dva meseca intenzivnog, svakodnevnog ronjenja nažalost uvek proleti kao dve nedelje. I pored velikog broja zarona uvek ostane još nešto što nismo stigli da vidimo, još neko mesto koje nismo stigli da posetimo... Eto razloga za ponovni odlazak sledeće godine. „Letnji centar Jaz“ u organizaciji S.D.T. Svet Ronjenja radio je od 1. 07. do 30. 08. 2011. godine. Ovo leto nas je počastilo dobrim vremenom, toplim i prozirnim morem, kao i zanimljivim susretima sa stanovnicima podmorja. Ronilo se na uobičajenom akvatorijumu: od ostrva Sveti Nikola pa do rta Žukovac. Izdvojili bismo zarone na hridi Galiola i rtu Mogren, u Saletovoj pećini i pećinama Azzuro, u Potkaplju, na potopljenom brodu Orestte i naravno na Carevića potoku. U tekstu koji sledi pokušaćemo kroz nekoliko fotografija da vam dočaramo ključne trenutke ovog leta.
Španski plesači
Ovo je bila godina španskih plesača. Gotovo da nije bilo zarona na kojem ih nismo sretali. Pojedinačno ili u paru, elegantni podvodni puževi su nam bili motivi za fotografisanje i druženje. Veličina im je varirala od svega desetak santimetara, pa i do preko pola metra.
Tona Gallea
U uvali Trsteno, tačnije na pesku ispred pećina Azzuro, danima smo sretali velikog puža bačvaša. Ponekad je bio raspoložen za fotografisanje, a ponekad ne bi provirivao iz svoje kućice. Roniocima je uglavnom zanimljiv oklop u kome živi, ali ove godine smo shvatili da je i telo ovog stanovnika izuzetno zanimljiv foto-motiv.
Račići...
Raznovrsnost morskih rakova je ove godine došla u punoj meri do izražaja. Sretali smo ih i na dnevnim i na noćnim ronjenjima. Bilo je tu kozica, rakova samaca, raznih vrsta kraba i jastoga koji su oduvek privlačili pažnju ronilaca.
Sipe i lignje
Sipe smo ovog leta sretali dosta često, dok su susreti sa lignjama bili mogući samo na noćnim zaronima. Zanimljivo je da se uz malo strpljenja sipama moglo prići veoma blizu čak i za vreme dnevnih zarona.
Feluni
Prilikom jedne od poseta Carevića potoku imali smo neuobičajen susret. Za vreme drugog ronjenja iznenada se pojavilo jato malih gofova – feluna. Tokom celog zarona su kružili oko ronilaca, prilazeći na momente veoma blizu. Ovakvo ponašanje riba nismo doživeli ni na nekim od svetski poznatih ronilačkih destinacija. Dešavalo nam se, recimo na Crevenom moru, da jato dopusti roniocu da se približi, a onda da se rasturi i malo kasnije ponovo formira. Jadransko jato smo sretali i par puta kasnije, ali više nikada nije bilo tako druželjubivo kao tog popodneva na Carevića potoku.
.
