Od Žanjica do rta Mačka
Produženi ronilački vikend koji smo organizovali za sam kraj leta, pružio je roniocima S.D.T. Svet Ronjenja nesvakidašnji doživljaj i ronjenje u zaista dobrim uslovima. Ronioci su bili smešteni u odličnim apartmanima familije Marović u uvali Mirište, dok smo mi (Željko, Tina, Džejms,Tijana, Janez i Ivana) bili na brodu „Downunder“. Ono što je obeležilo ovu ekspediciju je pre svega toplo more čija se temperatura kretala od 27 do minimalnih 22 stepena (na dubini preko 30 metara). Vidljivost je varirala od 15 do 25 metara! Skoro, pa kao u tropskim morima. Poluostrvo Luštica je uvek bila primamljivo za ronjenje, a ovaj put smo se odlučili za pozicije od uvale Žanjic pa rta Mačka. Ivana Orlović Kranjc je beležila svoj doživljaj ovog putovanja pa u redovima koji slede možete pročitati kako nam je bilo.
Dan 1.
Uveče oko 23h smo stigli do Bara i ukrcali se na „Downunder“ sa kompletnom opremom za 15 gnjuraca. Na brodu su nas dočekal kapetan Jake, Tina i naš drug mornar James. Razmestili smo se po sobama i pobacali od umora u krevet. Polazak za Žanjic je bio dogovoren za 4 i 30h izjutra. Za kormilom su se menjali James, Janez i Željko. Nije me mrzelo da ustanem u cik zore i pravim Jamesu društvo uživajući u crnogorskoj obali obasjanoj noćnim svetlima. Pojedini gradovi zaista jesu izgledali gledano sa pučine kao Monte Karlo. Vratih se u krevet uzeh knjigu i sa nestrpljenjem očekivah novi dan jer sam znala da nas čekaju fenomenalni zaroni. U 10h smo na molu u Mirištu pokupili ekipu, održali brifing, podelil opremu krenuli na ronjenje. Ne redu je bila prva lokacija:
Ostrvo Mamula
Skačem u vodu sa platforme i ne mogu da verujem voda mlaka!!! Uzimam aparat, kupim svoju ekipu i zaranjam... Vidljivost extra, temperatura vode na 28m je 26 stepeni !! Proveravam komp više puta, ne mogu da verujem, kao u Egiptu. Odmah padamo na jastoga i nastavljamo dalje da istražujemo . Posle 79 minuta izranjam napolje sa osmehom oko cele glave. Hoću još, hocu još, hoću još...
U pauzi se iskrcavamo sa roniocima na ostrvo i uz Željkovu asistenciju saznajemo sve o ovoj tvrđavi još iz vremena austrougarske. Posle šetnje na brodu se služi supica i sprema za drugi zaron.
Patrolac
zaron pravimo na legendarnom Patrolcu u uvali Žanjice. Ono što je negada bila beskorisna meta na manevrima nekadašnje JNA, sada je dragocena ronilačka tačka. Tidžina grupa je prva. Bacili smo kavical da sidrom ne bi oštetili olupinu. Čujem kako se Tidža dere : „ Vidi se brod sa površine“! Već znam šta to znači. Predstoji nam još jedan fenomenalan zaron jer nas očekuje odlična vidljivost. Predivna olupina nas dočekuje u svoj svojoj lepoti. Puno jata ribica. Obilazimo, provlačimo se, zavlačimo, Posle četrdesetak minuta tužni što moramo nazad lagano izranjamo uz sidreni lanac.
Završavamo i vraćamo ljude na mol u Mirištu. Dogovaramo se za vreme polaska sutra i lagano isplovljavamo ka pučini. Vreme je da se pune boce. Tačnije 31 boca. James i Tidža se bacaju na posao, mi ostali sedimo na pramcu i uživamo u zalasku sunca. Hranim galebove i ribice i pokušavam da fotoaparatom zapamtim ove dragocene trenutke.
Sada je 3h sata izjutra, pijem limunadu, uživam u ljuljuškanju broda dok celi zaliv spava. I delim svoje misli sa vama. ;)
Dan 2.
Noć smo proveli usidreni u uvali Mirišta, između Arze i osrtrvceta Mala Gospa na kome se nalazi manastir. Osvanulo je još jedno sunčano jutro bez oblačaka. Postoji li lepši način nego započeti novi dan sa ranojutarnjim dahovanjem oko ostrva? Naoružali smo se maskama i perajima i krenuli u obilazak. Voda u 8h i dalje više nego prijatnih 26 stepeni. Iako je dahovanje trajalo oko pola sata uspeli smo da vidimo hobotnicu i da se poigramo sa jednim španskim plesačem. Vraćamo se na sjajan Željkov doručak posle koga održavamo kratak radni sastanak. Današnji dan je zahtevan, jer zbog mešovitih kategorija ronioca moraju da se naprave tri zarona.
Parnjača Tihany
Samo jednom davno sam ronila na parnjači i sa nestrpljenjem se opremam sa svojom grupom i uskačem u more. Imamo bačeno sidro marker koji nas vodi pravo do potopljene olupine. Ponavljamo još jednom važna pravila, proveravamo vazduh , delimo se u parove i zaranjamo u plavo.... Posle par minuta na svom morskom krevetu dočekuje nas parnjača. Vidljivost je fenomenalna. Krećemo lagano u obilazak u kome sa oduševljenjem pravim nove fotografije. Tokom zarona srećemo Janeza i Tidžu, snimaju i nas i olupinu kamerom. Nažalost zbog dubine od 40m posle 23 minuta krećemo lagano u izron. Osmesi na licima tokom deco i safety stopa govore više od reči. Moja grupa peva pod vodom i ja se osećam privilegovanom jer sam Vladi, Emilu, Nenadu i Biljani mogla da pružim jedan svakako nezaboravan zaron.Naravno da je pod vodom pao i naš čuveni klupski znak za „zaron do jaja“ ;))). Izranjamo i počinjemo svi u isti mah da delimo utiske.
Plava špilja
Menjam bocu i preuzimam grupu početnika. Među njima je i heroj ove ekspedicije Irac Džon. Uspeo je letos da završi kurs ronjenja a da ne zna da pliva. Hrabar momak nema šta. U grupi sa nama su još i Ogi i Bilja i naravno mom podvodni model Nebojša. Zaranjamo sasvim lagano i krećemo ka “plavoj“. Već posle nekoliko metara lepota koju vidimo nam oduzima dah. Ludačko plavetnilo a iznutra obojeno svim zemaljskim bojama, po zidovima sunđeri, koralčići, cevasti crvi... Unapred mi je žao što će se ovakav zaron ubrzo završiti , plitko, toplo i tako plavo!
Posejdonov grad
Plovimo do sledeće lokacije kojoj se takođe jako radujemo uz ukusnu Željkovu paradajz čorbicu sa tajnim začinom. Željko tokom brifinga duhovito raspršuje maštu ronioca da neočekuju da vide ostatke stubova sa lukovima na šta nas sam naziv lokacije i asocira. Delimo lampe i krećemo. Obilazimo dve potkapine sa rupama u tavanicama i prirodnim prozorima. Pravim sjajne fotke i uživam u provlačenju kroz prozore. Zaustavljam se da slikam predivnog cevastog crva okruženog crvenim zidom od algi. Nažalost i ovaj zaron se završava ali sa olakšanjem pomišljam pod vodom da ipak imamo još jedan ceo ronilački dan pred nama!
Ostavljamo gnjurce na gatu i odlazimo na pučinu da punimo boce. U 20h smo se dogovorili da odemo na zajedničku večeru u kafanu Porto u Žanjicu. Nema potrebe ni da vam objašnjavam kakav je to Njeguški stek bio . Dobru klopu su uveličali ronilčki komentari i šaljive angdote od kojih smo se puno smejali.
Svanulo je i treće jutro. Na žalost kišica rominja ali mislim da to neće pokvariti raspoloženje jer su danas na redu rt Veslo i Bunar duša!!!
Dan 3.
Osvanuo je treći dan. Pokupili smo ekipu i krenuli na rt Veslo na kome godinama sanjamo da ronimo. U toku vožnje smo odradili brifing, podelili se u grupe i krenuli sa opremanjem setova. Kad smo stigli na poziciju, nije bilo potrebno da požurujemo ronioce, svi su bili ekspeditivni jer nas je čekao još jedan u nizu vrhunskih zarona.
Rt Veslo
A onda samo slobodan pad, lagano ...
Legende o najvećem zidu crnogorskog podmorja odavno se prepričavaju među roniocima. Kockice su se konačno složile da i mi proverimo verodostojnost ovih priča. Usidrili smo se u uvali levo od špica (gledano ka moru). Dubina ispod nas je bila nekih osam metara i cela uvala je bila odlična za početnike kojih smo takođe imali na ovom putovanju. Iskusniji ronioci su se uputili ka samom rtu i velikom plavetnilu koje je mamilo. More je i dalje bilo neverovatno toplo sa tropskih 26 stepeni, a vidljivost oko 22 metra. More ravno kao ogledalo i bez vetra – idealni uslovi za jedan dublji zaron. Veoma brzo se stiže do ivice klifa gde se stene strmo obrušavaju u dubinu. Provera vazduha i skok u ambis, za iskusne ronioce predstavlja vrhunsko uživanje. Pali smo na nekih 39 metara i po blagoj kosini sišli na 42. Dosta za ovaj put. Lagano se dižemo uz iskonski zid, uživajući u njegovim bojama, oblicima i stanovnicima. Obilazimo ga celom dužinom i zaron završavamo u uvali. Šta reći? Jednostavno, to je Veslo ...
Po izronu reči oduševljenja se smenjuju sa smehom. Okrepljujemo se opet čorbicom i krećemo na poslednji zaron na ovoj ekskurziji , Bunar duša.
Bunar duša
Zbog pretpostavke da na ovoj lokaciji mogu da napravim jako dobre fotke, odlazim sa mojom grupom (Jamesom i Nebojšom) prva. Naravno u poslednjem trenutku uleće i Janez sa kamerom da zabeleži ovaj ludi prolaz-pećinu koji počinje na dva, a izlazi na 30 metara dubine! Jedno je zaron u plavo, a sasvim drugo kad u mraku padate na 30 metara. Palimo lampe i osvetljavamo zidove prekrivene žutim koralčićima i crvenim algama. Nažalost sve je puno fine prašine i već posle naše grupe diže se talog na dnu. Po izlazu iz Bunara nailazite na predivan klif koji se još spušta strmo nadole. Odličan teren na kome mogu da se naprave nekoliko zarona. Nažalost zbog velikog broja ljudi i dignutog mulja nisu svi ronioci uspelli da prođu kroz ceo bunar.
Palimo motore, vraćamo se u Žanjice sumirajući utiske ovih neverovatnih 6 zarona. Svi pitaju koja je sledeća ekskurzija...
Ovom prilikom bi htela da se zahvalim pre svega staffu koji je rame uz rame odradio veliki posao i učinio da nam ljudi sa broda siđu sa osmehom na licu. James, mornar koji je uvek bio tu u pravom trenutku na pravom mestu, da nam doda ili preuzme tegove, dopuni boce, ispriča po koji vic. Željko, kapetan lađe - instruktor, sjajni brifinzi i logistička podrška i još bolje čorbe. Tidža, divemaster i na ovom putovanju Stevičin model, vredan vođa i zaljubljenik u podmorje. Janez instruktor, podvodni snimatelj i čovek koji uleti kad niko neće. Tijana K. podrška za sve i briga da staffu ništa ne zafali. Naravno ova ekskurzija ne bi bila toliko zanimljiva da nismo upoznali i neke nove ljude i ponovo videli naše stare gnjurce. Stevica, Biljana, Vladimir, Sale, Dragan, Nebojša, Andrija, Joe, John, Voja, Emil, Nenad, Biljana i Ognjen. Sjajna ekipa je doprinela da ćemo se ove ekskurzije još dugo rado sećati.
Tekst i fotografije: Ivana O.K. i Janez Kranjc
.
