Veliki Bački kanal
Ronilački Karavan Svet Ronjenja je u nedelju otputovao na jedno malo drugačije ronjenje. Kada vam neko kaže kanal, da li vam je prva asocijacija ronjenje? Iako smo od domaćina Milana Zurkovića - Zukija (RK Green House) saznali da je vidljivost fenomenalna, niko ni sanjao nije da je prozirnost skoro kao u čaši vode! Lepo vreme sa temperaturom oko 25 C , dobro društvo koje je činilo 22 ronioca iz osam različitih klubova, učinili su da ovaj izlet bude nešto što se pamti... Okupljanje je bilo u 8h na benzinskoj pumpi Zmaj. Dok se Ronilački Karavan kretao auto putem, ronioci iz raznih gradova su nam se usput priključivali. Dok je Janez predvodio konvoj, ispred nas su se ređali putokazi : Beograd, Novi Sad, Rumenka, Bački Petrovac, Silbaš , Ratkovo, Doroslovo, Odžaci, Srpski Miletić, Stapar, Sombor. Zuki nas je sačekao na ulazu u Sombor i odveo nas pravo do Velikog Bačkog kanala. Pred nama se pojavio božanstven prizor prozirne vode i jesenjih boja prirode, koja je ukrašavala obalu sa obe strane. Smestili smo se na uređeni gat ispod same kafane Pik. Zuki nam je ispričao kratku istoriju V.B. Kanala, podelili smo se u grupe i istovar opreme je počeo. Prosto smo se utrkivali koja će grupa brže da se opremi kako bi uživali u dobroj vidljivosti. Sa nama je bila sad vec standardna ekipa: Deki, Marko, Bojan, Sale, Mladen,Tibor,Nesic,Bili, Damir, Tamara, Mata, Dragana... Posebno su nas obradovili ronioci Bela i Aca iz Sente, Laki i Miodrag iz Apatina, kao i Zelić, Ivica i Racko iz Sombora, koji su došli da nas pozdrave i rone sa nama. Temperatura vode na površini je bila 18° a na dnu 17° Celzijusa. Uzeli smo foto aparate u ruke i zaron je mogao da počne. Još pri samoj proveri balansa primetila sam velikog rečnog raka i jata ribica kojima kao da nije smetalo naše prisustvo. Roneći uzvodno uz veoma blagu struju, nailazili smo na obilnu podvodnu floru i faunu kanala. Jata ribica, kolonija rakova, raznovrsne školjke i puževi činili su ovo mesto ronilačkim rajem. Na nekoliko mesta smo naišli i na lotosove cvetove što je ovo mesto činilo još lepšim. Više od sat vremena pod vodom nije bilo dovoljno da bi smo sve videli, ali je zaron nažalost morao da se privede kraju. Izranjajući iz tišine i svojih misli upadosmo u žagor ronioca koji su oduševljeno svi u glas delili svoje utiske tek završenog zarona. Ono što će zauvek ostati u sećanju jeste borba dva raka koja se verovatno vodila zbog ženke koja je stajala pored njih trljajući klješta o klješta kao da navija. Raspremili smo opremu i preselili se u kafanu Pik na domaći pasulj sa kobasicama. Ono što ovakav jedan izlet krasi jeste druženje ronioca iz razlčitih klubova i delova Srbije. Možete mnogo čuti a ponešto i naučiti o cvetanju Tise, ronjenju u Dunavu, Savi.... Jedno je sigurno , sledeći put kada nam kažu kanal, prva asocijacija će svakako biti ronjenje!
Janez Kranjc - SDT "Svet ronjenja"
.
