Duboko, zeleno...
Tara, Zaovinsko jezero
Dugo očekivana ekskurzija na Zaovinskom jezeru je započela je okupljanjem u centru Beograda, u nedelju u ranim jutarnjim časovima. Bez obzira što je danima na FB stajalo obaveštenje da su Zaovine popunjene, ljudi su se javljali i dalje. Ronioci su potezali razne veze i protekcije, kako bi sebe sa liste čekanja ipak ubacili na listu onih koji idu sa nama! A dovoljno je bilo izgovoriti ključnu reč :“ Ja hoću da ronim....“ i odmah bi se pronašla još jedna boca viška od dobrih nam prijatelja... I tako, „malena“ grupa od 41-og ronioca se uputila u još jednu avanturu.
Vreme idealno, sunčano ali sa vetrićem.. Putovanje u konvoju od mnoogo automobila. U Bajinoj Bašti smo se na kratko zaustavili da bi pokupili naručeni roštilj. Prvobitna ideja je bila da se roni u blizini sela Jelisavčići, kod pilane. Međutim obala se promenila od naše poslednje posete ovom jezeru, tako da smo odlučili da se prebacimo kod brane. Uspeli smo kombije sa opremom da spustimo na obalu, do same vode. Usledio je brifing u kome je Ivana poželela dobrodošlicu roniocima i saopštila plan ronjenja, Janez je dao osnovne informacije o samom Zaovinskom jezeru, dok je Nemanja predstavio konfiguraciju dna i sam akvatorijum. Staff Sveta Ronjenja su ovaj put činili: Branka, Tidža, Ivan, Goran, Kris, Dule, Goran, Nikola, Janez i Skajlab prijatelj kluba. Nakon podele opreme i grupe su krenule na ronjenje. Većina ronilaca je koristila vazduh, kao disajni medijum, dok je Janez vodio jednu grupu ronilaca sa Nitrox-om.
Pod vodom smo zatekli manje-više očekivane uslove. Prvih nekoliko metara karakterisala je prilično loša vidljivost i temperatura vode od oko 27 stepeni Celzijusa. Što smo išli dublje vidljivost se popravljala a temperatura opadala. Na dvanaest metara voda je postala kristalno bistra sa prozirnošću od preko deset metara. Naravno, temperatura je ispratila dotadašnju proporciju spustivši se na skromnih deset stepeni.
„ Iza ostrvceta počinje klif koji se strmo obrušava u dubinu. Koliko znamo trenutna dubina na tom mestu je nešto preko 80 metara. Mi smo se zaustavili na 23 i uživali u prelepom podvodnom ambijentu. Stene su postale dom koloniji školjaka kojih ima u velikom broju. Zaista, neobično okruženje za jedno jezero“ – kaže Predrag Naumović-Naum, nitrox diver.
Ovom akcijom završila se serija ronjenja po jezerima Srbije. U sledećoj nedelji ostaju još par ronilačkih dana koji će se iskoristiti za stažna ronjenja na Adi Ciganliji. Posle toga, 29.06. S.D.T. Svet Ronjenja prelazi na Jaz u Crnoj Gori gde počinje da radi letnji ronilački centar.
