Nakon četiri godine dočekali smo premijeru filma VIR. Prvi dugometražni film autorskog tandema Bojan Vuk Kosovčević i Nenad Okanović je i među našim roniocima dočekan sa oduševljenjem. Naime, podvodni snimatelj Janez Kranjc i asistent Dragan Lukić su pomogli pri snimanju nekih scena na vodi i pod vodom.

Na Savskom pristaništu Kranjc je bio iza kamere koja se nalazila u vodi, snimajući skok Srđana Pantelića (Kale) u ledenu vodu. Scena je uspela iz prve, bez dublova.

Manje ekstremna, ali takođe vrlo zahtevna je bila obuka glumice Ivane Jovanović (Nada) da za potrebe scena u filmu simulira govor pod vodom,u apnei bez ikakve opreme. Instruktori ronilačkog kluba S.D.T. Svet Ronjenja su još jednom potvrdili da su vrhunski edukatori, tako da je krajnji rezultat u fascinantan.

Sigurni smo da je ovo samo početak dugotrajne saradnje. 

www.filmvir.com

Uvala Žanjic, septembar 2012. godine,

Nećemo preterati ako kažemo da je septembarsko ronjenje u uvali Žanjic nešto najlepše što se može doživeti u podmorju Crne Gore. Za ovu akciju, mesta su počela da se rezervišu još pre tri meseca, tako da smo na more došli sa maksimalno popunjenim kapacitetima. Ronjenja su izvođena sa ronilačkog broda „Downunder“ za koji bez dvoumljenja možemo reći da je najkvalitetniji ronilački brod u tim vodama. Tokom tri ronilačka dana napravljeno je šest zarona na pozicijama ostrvo Mamula, Patrolac, Tihani, Posejdonov grad, Spitfire i rt Veslo.

Ostrvo Mamula

Ne možete ostati ravnodušni kada na ulasku u Boku Kotorsku naiđete na ostrvo sa tvrđavom, koja datira još iz doba Austro-Ugarske monarhije. Planirali smo da prvo ronjenje napravimo na jugo-zapadnoj strani ovog ostrva. Maksimalna dubina je bila 25 metara a temperatura mora sjajnih 24 stepena Celzijusa, od površine do dna!

Patrolac

Uvek atraktivan za sve ronilačke kategorije „Patrolac“ je bio predviđen za drugo ronjenje, prvog dana ekskurzije. Potopljen kao meta na davnim manevrima nekadašnje JNA, ovaj brod je potonuo na dubinu od 25 metara i stoji u idealno ravnom položaju, kao da plovi. Vidljivost je bila preko dvadeset metara, tako da je olupina bila vidljiva i sa površine što je dodatno ulepšalo zaron.

Tihani

Austro-Ugarski parobrod Tihani je sigurno jedna od najlepših olupina u podmorju Crne Gore. Leži na dnu, na dubini od 42 metra, blago nagnut na desni bok. Vidljivost nas je ponovo poslužila tako da smo mogli u celini da sagledamo ovaj veličanstveni brod.

Posejdonov grad

Sistem od nekoliko vezanih potkapina, kroz koje prodiru sunčevi zraci, među roniocima sa ovog podneblja poznat je pod imenom Posejdonov grad. Teren je izuzetno bogat ribom, tako da smo imali priliku da ronimo sa jatom malih gofova – feluna, obiljem šparova, salpi i picova. Najsrećniji su sreli čak i nekoliko kernji. Kada se doda da je na ovoj poziciji i sjajan klif koji pada na dubinu od 48 metara, nesumnjivo je da Posejdonov grad spada među najatraktivnije lokacije za ronjenje.

Spitfire

Legendarni avion koji je pao u more ispred Rosa, polovinom II Svetskog rata, danas je lokacija koja privlači pažnju ronilaca. Bogata priča koja se razvija oko ovog aviona (možete je pročitati na linku: http://www.svetronjenja-sdt.rs/images/casopis/septembar-decembar_2006.pdf) pruža mogućnost da zaron na dubinu od 30 metara, bude svojevrstan zaron u burnu istoriju Bokokotorskog zaliva.

Rt Veslo

Ova ronilačka pozicija predstavlja mesto sa najdubljim klifovima na crnogorskoj obali. Strmi zidovi se odmah uz stene samog rta strmo spuštaju na dubine od 45 i 62 metra. Ovo mesto je bilo izuzetno bogato živim svetom. Da li će tako ostati, je pod velikim znakom pitanja jer smo naišli na velike površine koje su pod algom Caulerpa Racemosa.

Za nama ostaje jedna sjajna ronilačka ekskurzija koju ćemo bez sumnje ponoviti i u 2013. godini.

Janez Kranjc & Ivana Orlović Kranjc

Još jedan fenomenalan ronilački vikend je iza nas. Sjajno vreme i odlična ekipa su uvek savršen recept da se organuzuje beg iz gradova u prirodu. U petak smo se u večernjim satima okupili, podigli privremeni ronilački centar u Vili Rafaelo. Ronioci koji su bili na AOWD kursu su saslušali brifing, podelili se u timove i krenuli na noćni zaron. Ostali su uživali u druženju pored bazena uz piće i smeh. Rescue diveri su svoj kurs započeli te večeri sa predavanjima. U subotu smo prvi zaron napravili na Vračevgajskom jezeru koje nažalost prilično zaraslo u travu ali je i pored toga bilo dosta života u njemu. Drugi zaron je napravljen na glavnom jezeru gde su se tokom vikenda održavali rescue i aowd kursevi.

 
U nedelju su nam se pridružili ronioci iz Lazarevca sa televizijskom ekipom koja je pravila reportažu o ronjenju na belocrkvanskim jezerima. Ovog vikenda za dobro raspoloženje, atmosferu i organizaciju ronjenja je bio zadužen staf Sveta Ronjenja u sastavu: Branka, Đura, Sale, Nikola, Davor, Kristian, Ivan, Mile, Janez, Boža i Ivićka. Kroz naš ronilački centar u Beloj Crkvi je tokom vikenda prošlo četrdesetak ronioca iz različitih gradova. Sklapala su se nova poznanstva i obnavljala stara. Uvek je zanimljivo na ovakvim putovanjima slušati ronilačke anegdote iz svih krajeva Srbije. Ronilački Karavan pravi pauzu od svega tri dana nakon čega kreće put Žanjica i novih ronilačkih avantura!

Više fotografija možete videti na linku: http://www.facebook.com/media/set/?set=a.4242142930503.2169684.1193479705&type=1

Tara, Zaovinsko jezero

Dugo očekivana ekskurzija na Zaovinskom jezeru je započela je okupljanjem u centru Beograda, u nedelju u ranim jutarnjim časovima. Bez obzira što je danima na FB stajalo obaveštenje da su Zaovine popunjene, ljudi su se javljali i dalje. Ronioci su potezali razne veze i protekcije, kako bi sebe sa liste čekanja ipak ubacili na listu onih koji idu sa nama! A dovoljno je bilo izgovoriti ključnu reč :“ Ja hoću da ronim....“ i odmah bi se pronašla još jedna boca viška od dobrih nam prijatelja... I tako, „malena“ grupa od 41-og ronioca se uputila u još jednu avanturu.

Vreme idealno, sunčano ali sa vetrićem.. Putovanje u konvoju od mnoogo automobila. U Bajinoj Bašti smo se na kratko zaustavili da bi pokupili naručeni roštilj. Prvobitna ideja je bila da se roni u blizini sela Jelisavčići, kod pilane. Međutim obala se promenila od naše poslednje posete ovom jezeru, tako da smo odlučili da se prebacimo kod brane. Uspeli smo kombije sa opremom da spustimo na obalu, do same vode. Usledio je brifing u kome je Ivana poželela dobrodošlicu roniocima i saopštila plan ronjenja, Janez je dao osnovne informacije o samom Zaovinskom jezeru, dok je Nemanja predstavio konfiguraciju dna i sam akvatorijum. Staff Sveta Ronjenja su ovaj put činili: Branka, Tidža, Ivan, Goran, Kris, Dule, Goran, Nikola, Janez i Skajlab prijatelj kluba. Nakon podele opreme i grupe su krenule na ronjenje. Većina ronilaca je koristila vazduh, kao disajni medijum, dok je Janez vodio jednu grupu ronilaca sa Nitrox-om.
Pod vodom smo zatekli manje-više očekivane uslove. Prvih nekoliko metara karakterisala je prilično loša vidljivost i temperatura vode od oko 27 stepeni Celzijusa. Što smo išli dublje vidljivost se popravljala a temperatura opadala. Na dvanaest metara voda je postala kristalno bistra sa prozirnošću od preko deset metara. Naravno, temperatura je ispratila dotadašnju proporciju spustivši se na skromnih deset stepeni.
„ Iza ostrvceta počinje klif koji se strmo obrušava u dubinu. Koliko znamo trenutna dubina na tom mestu je nešto preko 80 metara. Mi smo se zaustavili na 23 i uživali u prelepom podvodnom ambijentu. Stene su postale dom koloniji školjaka kojih ima u velikom broju. Zaista, neobično okruženje za jedno jezero“ – kaže Predrag Naumović-Naum, nitrox diver.
Ovom akcijom završila se serija ronjenja po jezerima Srbije. U sledećoj nedelji ostaju još par ronilačkih dana koji će se iskoristiti za stažna ronjenja na Adi Ciganliji. Posle toga, 29.06. S.D.T. Svet Ronjenja prelazi na Jaz u Crnoj Gori gde počinje da radi letnji ronilački centar.