Drina - nošeni strujom
Kada smo prošle godine „otkrili“ reku Drinu kao ronilačku destinaciju, u klubu S.D.T. Svet Ronjenja nisu prestajale priče o ponovnom dolasku na ovu reku. Ovaj put za roilačku bazu izabrali smo etno kompleks Tadića Vajati na samoj obali reke. Okupljanje ronilaca je počelo u petak u večernjim satima a tokom subote i nedelje obavljena su četiri zarona. Drina je idealna za ronjenje u struji i 17 ronilaca iz našeg kluba je odlučilo da se oproba u ovim specifičnim zaronima. Nizak vodostaj i temperatura od 17 stepeni koja je uobičajena za ovo doba godine, stvorili su uslove za dobra i bezbedna ronjenja. Vidljivost je varirala od fantastičnih 8 do 10 metara! Za prvo subotnje ronjenje izabrali smo Grujića adu. Ukrcali smo se u čamce kapetana Zorana, poznatog organizatora Drinskih regata.
Puštajući se niz reku u kojoj je maksimalna dubina iznosila 8 metara klizili smo niz sprudove, podvodne stene uživajući u mogućnostima koje pruža ronjenje u struji. Nailaskom na brzake, jedna grupa je izronila i izašla u čamce dok se druga odlučila za adrenalisnki spust niz tok reke. Pokazalo se da je spust fantastično iskustvo koje smo odlučili da ponovimo i sledećeg dana. Na popodnevno ronjenje smo otišli u Milojev vir. Na tom mestu duž obale Drine formirala se laguna čije se dno spuštalo u zelenu dubinu. Tokom zarona videli smo prilično retkog smuđa kamenjara i veliko jato skobalja. Nakon završenog ronjenja, u Tadića Vajatima nas je čekalo pečeno jagnje za koje se pobrinuo gazda Dragan. Druženje se nastavilo do kasno u noć uz domaću rakiju i ronilačke priče. Sa na daleko poznatom kućicom na Drini smo započeli drugi dan ronjenja. Domaćin nam je bio Milija Mandić koji nas je još prošle godine upoznao sa lepotama ovih voda. Greben na kome se nalazi kućica je dom mnogim rečnim stanovnicima. Tu smo sretali jata kedera, bandare, smuđeve i skobalje. Zbog konfiguracije dna na ovom mestu moguće je ronjenje i niz i uz rečni tok. Poslednji zaron je obavljen ponovo na Grujića adi uz spust dužine 2 kilometra. Pre povratka za Beograd još jednom smo uživali u kulinarskim majstorijama domaćina Dragana, ovoga puta uz srneći gulaš. Sunčano vreme, odličan smeštaj, prelepa priroda, vrhunska hrana i fenomenalna ronjenja su razlozi da se ovakav vikend mora ponoviti i u oktobru!
Za kraj, evo utisaka nekih od aktera ove avanture:
"Kazu u reci ne bi trebalo roniti jer je hladno, mracno, da ima tamo neki vir koji je odneo ovog i onog, a prica se i da tu zivi neki som od 856 kila, koga je video taj i taj… E, pa Drina razbija sve ove predrasude – ne samo da nije ni hladno, ni mracno, da nema virova, nego je ronjenje nezaboravno iskustvo. Drina nam je pruzila dovoljno adrenalina i zadovoljstva da smo dva dana pricali samo o jatima riba, bistroj i cistoj vodi koja nas vozi do naseg ronilackog cilja. Reklo bi se da smo se U Drini jako dobro zabavljali. Soma nisam videla, a kad ja kazem da nije hladno, onda STVARNO nije hladno!" - Svetlana Ćirković
"Sve u svemu ludo i nezaboravno. Prvo spustanje u struji sa malo straha i opreznosti ali drugi put ludnica, kao u niskom letu, fenomenalno!" - Miloš Okanović
"Posebno je bio interesantan zaron u struji; zauzeli smo odgovarajuci polozaj, namestili se, i prepustili jakim tokovima Drine da nas odvuku do planiranog mesta izlaska. Neverovatan osecaj! Kada bi nas Drina umorila, izlazili smo na obalu, kod nasih domacina, gde bi nas obicno sacekao domaci sir i kajmak, proja, pite, pecenje, a bogami i pokoja palacinka. Sve u svemu, jedno interesantno iskustvo, i veoma se radujem sledecim ekspedicijama slicnog tipa." - Miloš Pović
"Ovim je sve rečeno. Drina je DIVNA!" - Simo Maravić
Tekst : Janez Kranjc
Fotografije: Milan Jovanović, Dragan Tadić i Ivana O.K.
.
