Iako je novembar uveliko započeo ronjenja u našem klubu ne prestaju. Neubičajeno toplo vreme za ovo doba godine smo iskoristili da nastavimo sa zaronima i ronilačkom obukom. Ada Ciganlija je idealna za ovakve zarone u ovo vreme. U nekoliko navrata članovi kluba S.D.T. Svet Ronjenja su se okupljali u u akvatoriju Centra za sportove na vodi obavili stažna ronjenja. Temperatura se još uvek drži na 15 stepeni Celzijusa a prozirnost vode je 3-4 metra. Još uvek se može sresti dosta ribljeg sveta po kojem je Ada Ciganlija na daleko poznata.

---

.

Posle nekoliko hiljada pređenih kilometara i isto toliko zarona u organizaciji S.D.T. Svet Ronjenja, došlo je vreme da se stavi tačka na sezonu u 2013. godini. Za poslednju ekskurziju izabran je ponovo Vis, tačnije Komiža. Zanimljivo je da je ovo ronjenje okupilo devetnaestoro ronilaca iz Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Bosne i  Srbije. Ekipa se okupila u popodnevnim časovima na rivi u Splitu, čekajući trajekt. Sa poslednjim zracima sunca isplovili smo ka Visu. Nakon sjajnog iskustva koje smo imali na junskoj akciji, kada smo bili na ovom ostrvu, u našem klubu je vladalo veliko interesovanje za ponovni dolazak na ovo ostrvo. Smestili smo se u odličnim apartmanima u blizini ronilačkog centra i sa nestrpljenjem očekivali sutrašnji dan.

Petak, subota i nedelja su bili predviđeni za ronjenje. Iako je bila druga polovina oktobra, imali smo toplo i sunčano vreme. Skoro bez vetra a sa temperturom mora od 20 stepeni na površini. Vidljivost, kao što se i očekivala – preko 25 metara! Nećemo preterati ako kažemo da je svaki zaron bio priča za sebe i svaki zaslužuje da se o njemu posebno nešto kaže. Međutim, svakako se moraju izdvojiti ronjenja na parobrodu Teti i igranje sa ugorima, zatim nestvaran ambijent na koči Fortunal i impozantna veličina prekookeanskog broda Vasilios T. Na svim zaronima dubine su se kretale od 32 do 55 metara.

Imali smo vremena i za ne - ronilačke aktivnosti. Vis je sve poznatiji po brojnim turističkim obeležjima iz II Svetskog rata i takozvanom vojnom turizmu. Prošli put smo posetili podzemne tunele za topovske galerije koje se prostiru duž obala ovog ostrva. Ovaj put je došla na red Titova pećina u kojoj je boravio tokom 1944. godine i komandovao narodnooslobodilačkom borbom.

U svakom slučaju, na Visu su ostale još neke nedovršene priče i ne odronjeni zaroni. Tako da, eto nas s’ proleća sledeće godine ponovo.

---

.

Posle serije morskih zarona, još jednom smo se vratili u Belu Crkvu. Dvadesetak ronilaca kluba S.D.T. Svet Ronjenja je provelo zabavan vikend. Izvođena su stažna ronjenja na Vračevgajskom i Glavnom jezeru, kao i zaroni u okviru Padi aowd kursa. Temperatura vode u jezeru je bila 20 stepeni a vidljivost je varirala od dva do pet metara što je uobičajeno za ovo doba godine.

Zahvaljujući prijateljima iz KPA Bela Crkva saznali smo za još jednu interesantnu ronilačku lokaciju u tom delu Srbije. Reč je o jednom delu toka reke Karaš koji se nalazi u autentičnom prirodnom ambijentu. Prozirna voda i obilje života su razlozi zbog kojih ćemo se na ovo mesto sigurno vratiti. Ispred nas su sledeće ronilačke akcije : Žanjice, Drina, Vis....Pridružite nam se :)

---

.

Kada smo prošle godine „otkrili“ reku Drinu kao ronilačku destinaciju, u klubu S.D.T. Svet Ronjenja nisu prestajale priče o ponovnom dolasku na ovu reku. Ovaj put za roilačku bazu izabrali smo etno kompleks Tadića Vajati na samoj obali reke. Okupljanje ronilaca je počelo u petak u večernjim satima a tokom subote i nedelje obavljena su četiri zarona. Drina je idealna za ronjenje u struji i 17 ronilaca iz našeg kluba je odlučilo da se oproba u ovim specifičnim zaronima. Nizak vodostaj i temperatura od 17 stepeni koja je uobičajena za ovo doba godine, stvorili su uslove za dobra i bezbedna ronjenja. Vidljivost je varirala od fantastičnih 8 do 10 metara! Za prvo subotnje ronjenje izabrali smo Grujića adu. Ukrcali smo se u čamce kapetana Zorana, poznatog organizatora Drinskih regata.

 

Puštajući se niz reku u kojoj je maksimalna dubina iznosila 8 metara klizili smo niz sprudove, podvodne stene uživajući u mogućnostima koje pruža ronjenje u struji. Nailaskom na brzake, jedna grupa je izronila i izašla u čamce dok se druga odlučila za adrenalisnki spust niz tok reke. Pokazalo se da je spust fantastično iskustvo koje smo odlučili da ponovimo i sledećeg dana. Na popodnevno ronjenje smo otišli u Milojev vir. Na tom mestu duž obale Drine formirala se laguna čije se dno spuštalo u zelenu dubinu. Tokom zarona videli smo prilično retkog smuđa kamenjara i veliko jato skobalja. Nakon završenog ronjenja, u Tadića Vajatima nas je čekalo pečeno jagnje za koje se pobrinuo gazda Dragan. Druženje se nastavilo do kasno u noć uz domaću rakiju i ronilačke priče. Sa na daleko poznatom kućicom na Drini smo započeli drugi dan ronjenja. Domaćin nam je bio Milija Mandić koji nas je još prošle godine upoznao sa lepotama ovih voda. Greben na kome se nalazi kućica je dom mnogim rečnim stanovnicima. Tu smo sretali jata kedera, bandare, smuđeve i skobalje. Zbog konfiguracije dna na ovom mestu moguće je ronjenje i niz i uz rečni tok. Poslednji zaron je obavljen ponovo na Grujića adi uz spust dužine 2 kilometra. Pre povratka za Beograd još jednom smo uživali u kulinarskim majstorijama domaćina Dragana, ovoga puta uz srneći gulaš. Sunčano vreme, odličan smeštaj, prelepa priroda, vrhunska hrana i fenomenalna ronjenja su razlozi da se ovakav vikend mora ponoviti i u oktobru!

Za kraj, evo utisaka nekih od aktera ove avanture:

"Kazu u reci ne bi trebalo roniti jer je hladno, mracno, da ima tamo neki vir koji je odneo ovog i onog, a prica se i da tu zivi neki som od 856 kila, koga je video taj i taj… E, pa Drina razbija sve ove predrasude – ne samo da nije ni hladno, ni mracno, da nema virova, nego je ronjenje nezaboravno iskustvo. Drina nam je pruzila dovoljno adrenalina i zadovoljstva da smo dva dana pricali samo o jatima riba, bistroj i cistoj vodi koja nas vozi do naseg ronilackog cilja. Reklo bi se da smo se U Drini jako dobro zabavljali. Soma nisam videla, a kad ja kazem da nije hladno, onda STVARNO nije hladno!" - Svetlana Ćirković

"Sve u svemu ludo i nezaboravno. Prvo spustanje u struji sa malo straha i opreznosti ali drugi put ludnica, kao u niskom letu, fenomenalno!" - Miloš Okanović

"Posebno je bio interesantan zaron u struji; zauzeli smo odgovarajuci polozaj, namestili se, i prepustili jakim tokovima Drine da nas odvuku do planiranog mesta izlaska. Neverovatan osecaj! Kada bi nas Drina umorila, izlazili smo na obalu, kod nasih domacina, gde bi nas obicno sacekao domaci sir i kajmak, proja, pite, pecenje, a bogami i pokoja palacinka. Sve u svemu, jedno interesantno iskustvo, i veoma se radujem sledecim ekspedicijama slicnog tipa." - Miloš Pović

"Ovim je sve rečeno. Drina je DIVNA!" - Simo Maravić

Tekst : Janez Kranjc

Fotografije: Milan Jovanović, Dragan Tadić i Ivana O.K.

---

.