Tri meseca ronjenja
Dugo očekivano leto je prošlo brže nego što smo očekivali. Letnji centar u Baru je počeo da radi krajem juna, a sezona je završena krajem septembra. Klupska baza je bila u Barskoj marini, odakle se na ronjenja polazilo brodom „Downunder“ ili gumenim čamcima. Uobičajeno se ronilo na akvatoriju od Ulcinja do Petrovca. Kroz centar su tokom leta prošli ronioci iz mnogih zemalja, ali i značajan broj ronilaca iz našeg kluba. Kada pogledamo iza nas, sa zadovoljstvom, možemo reći da je ovo bila jedna uzbudljiva sezona u kojoj je bilo puno lepih i bezbednih ronjenja. Za sećanje će ostati nekoliko zanimljivih događaja koje ćemo podeliti sa vama.
Potopljeni gliser ...
Toga dana smo napravili prvo ronjenje na hridi kod rta Mravinjak. Nakon odličnog zarona na ovom lepom terenu premestili smo se na drugu poziciju planiranu za taj dan- Kraljičina plaža, nadomak Čanja. Želeli smo da napravimo zaron u plitkoj i živopisnoj pećini, ali prilazeći poziciji primetili smo čamac Lučke kapetanije iz Bara. Vrlo brzo smo shvatili da nisu tu u uobičajenoj kontroli. Obavestili su nas da je pre sat vremena eksplodirao gliser i potonuo na dno. Zamolili su nas da zaronimo i proverimo na kojoj dubini leži plovni objekat i da li predstavlja neku eventualnu smetnju ostalim brodovima i čamcima.Ubrzo je zaronio jedan ronilački par. Gliser je ležao na dubini od 7-8 metara, blago nakošen na levu stranu. Već izdaleka se primećivalo da je dosta oštećen eksplozijom i vatrom. Ceo kokpit je potpuno izgoreo. Motor je takođe bio potpuno uništen, izuzev čizme i elise. Veliki broj krhotina i plastičnih delova je ležao okolo, očigledno raznet prvom eksplozijom. Na sreću, niko u ovoj nesreći nije stradao. Putnici glisera su prošli sa kontuzijama i jačim ili slabijim opekotinama. Posle nekoliko dana oštećeno korito je izvađeno, da se spasi što se da spasiti.
Crnogorska ajkula ...
Jednog jutra, negde, na sredini leta krenuli smo na uobičajeno ronjenje. Neposredno pre prolaska rta Ratac (koji je poznato kupalište Barana) pored nas su prošla dva taksi broda. Nakon desetak minuta na 16. kanalu začuli smo obaveštenje: „Pažnja,obaveštenje svim plovilima: u reonu rta Ratac primećene su dve ajkule!“. Nastavili smo dalju plovidbu,osmatrajući površinu u potrazi za poznatim,trouglastim perajem.Međutim, jutarnju bonacu su kvarili samo talasi koje je pravio „Downunder“. Obavestili smo ronioce na brodu o vesti koju smo upravo primili, a oni su još agilnije počeli da se pripremaju za zaron. U danima koji su dolazili, usledila je serija bombastičnih naslova u novinama i ne manje senzacionalistički prilozi na televiziji. Posledica takvih vesti je bilo isticanje crvenih zastavica na plažama u okolini Bara i pojačano patroliranje Lučke Kapetanije. A od ajkule ni a. Posle desetak dana, skoro da smo prestali da pratimo vesti o navodnoj ajkuli. Kako su vesti pojaćavale, tako se i povećavao i broj očevidaca, od kojih su neki uspeli čak i da slikaju navodnu morsku neman. Mi smo nastavljali sa našim ronjenjima. Jednog dana, pošli smo na ronjenje naklifovima Crnog Rta. Tek što smo nestali ispod površine, ekipa na brodu je primetila crno, trouglasto peraje u neposrednoj blizini. Peraje se pojavljivalo i nestajalo, ali bilo je potpuno jasno da se vrti u našoj okolini. Nekoliko ronilaca koji su u to vreme bili na brodu, uskočili su u gumeni čamac sa idejom da priđu bliže radoznaloj ribi. Posle jurnjave od desetak minuta uspeli su da priđu na svega par metara. Radoznali posetilac je prepoznat: riba bucanj, dužine preko 2.5 metra. Nakon par trenutaka, bucanj je nestao ispod površine. Radilo se o potpuno bezopasnoj ribi koji ima tu nesreću da ga zbog trouglastih peraja neupućeni posmatrači često pobrkaju sa ajkulom. Narednih dana smo velikog biljojeda često viđali na mestima gde smo ronilim, a onda je jedna grupa imala sreću da ga tokom ronjenja izbliza pogleda. Kako je bucanj otišao dalje, tako u prestale i priče o ajkulama.
Par nedelja kasnije počeli smo da viđamo delfine.Nisu u bili u pitanju usamljeni parovi, već grupe od 7-8 uglavnom odraslih primeraka. Iznenadilo nas je to da su delfini bili prilično veliki. Nisu se plašili i posle strpljive jurnjave uspevali smo da im priđemo prilično blizu i napravimo solidne fotografije.
Brodovi, klifovi, pećine ...
Južni deo Crnogorske obale ima dosta zanimljivih mesta za ronjenje. Tu su Donkova seka, ostrva Katić i Sv.Neđelja, pećina kod Kraljičine plaže, klifovi kod Crnog Rta, Mikovića špilja, ostrvo Stari Ulcinj, ali i olupine francuskog razarača Dague, italijanskog teretnjaka Quinto nepoznati jedrenjak sa topovima, Carola i Gorizzia.
Opšti utisak je da je more ove sezone bilo konstantne temperature i vidljivosti. Živi svet klasično skroman (nažalost, uobičajeno za ovaj deo Jadrana) ali ipak se imalo štošta videti i slikati. Leto ostaje u lepom sećanju, fotografije i video snimci u arhivi, a pred nama su nove avanture koje sa nestrpljenjem očekujemo.
Fotografije: Zoka, Foto Deki, Edin, veseli Norvežani i <Janez
.
