Dugo očekivano leto je prošlo brže nego što smo očekivali. Letnji centar u Baru je počeo da radi krajem juna, a sezona je završena krajem septembra. Klupska baza je bila u Barskoj marini, odakle se na ronjenja polazilo brodom „Downunder“ ili gumenim čamcima. Uobičajeno se ronilo na akvatoriju od Ulcinja do Petrovca. Kroz centar su tokom leta prošli ronioci iz mnogih zemalja, ali i značajan broj ronilaca iz našeg kluba. Kada pogledamo iza nas, sa zadovoljstvom, možemo reći da je ovo bila jedna uzbudljiva sezona u kojoj je bilo puno lepih i bezbednih ronjenja. Za sećanje će ostati nekoliko zanimljivih događaja koje ćemo podeliti sa vama.

Potopljeni gliser ...

Toga dana smo napravili prvo ronjenje na hridi kod rta Mravinjak. Nakon odličnog zarona na ovom lepom terenu premestili smo se na drugu poziciju planiranu za taj dan- Kraljičina plaža, nadomak Čanja. Želeli smo da napravimo zaron u plitkoj i živopisnoj pećini, ali prilazeći poziciji primetili smo čamac Lučke kapetanije iz Bara. Vrlo brzo smo shvatili da nisu tu u uobičajenoj kontroli. Obavestili su nas da je pre sat vremena eksplodirao gliser i potonuo na dno. Zamolili su nas da zaronimo i proverimo na kojoj dubini leži plovni objekat i da li predstavlja neku eventualnu smetnju ostalim brodovima i čamcima.Ubrzo je zaronio jedan ronilački par. Gliser je ležao na dubini od 7-8 metara, blago nakošen na levu stranu. Već izdaleka se primećivalo da je dosta oštećen eksplozijom i vatrom. Ceo kokpit je potpuno izgoreo. Motor je takođe bio potpuno uništen, izuzev čizme i elise. Veliki broj krhotina i plastičnih delova je ležao okolo, očigledno raznet prvom eksplozijom. Na sreću, niko u ovoj nesreći nije stradao. Putnici glisera su prošli sa kontuzijama i jačim ili slabijim opekotinama. Posle nekoliko dana oštećeno korito je izvađeno, da se spasi što se da spasiti.

Crnogorska ajkula ...

Jednog jutra, negde, na sredini leta krenuli smo na uobičajeno ronjenje. Neposredno pre prolaska rta Ratac (koji je poznato kupalište Barana) pored nas su prošla dva taksi broda. Nakon desetak minuta na 16. kanalu začuli smo obaveštenje: „Pažnja,obaveštenje svim plovilima: u reonu rta Ratac primećene su dve ajkule!“. Nastavili smo dalju plovidbu,osmatrajući površinu u potrazi za poznatim,trouglastim perajem.Međutim, jutarnju bonacu su kvarili samo talasi koje je pravio „Downunder“. Obavestili smo ronioce na brodu o vesti koju smo upravo primili, a oni su još agilnije počeli da se pripremaju za zaron. U danima koji su dolazili, usledila je serija bombastičnih naslova u novinama i ne manje senzacionalistički prilozi na televiziji. Posledica takvih vesti je bilo isticanje crvenih zastavica na plažama u okolini Bara i pojačano patroliranje Lučke Kapetanije. A od ajkule ni a. Posle desetak dana, skoro da smo prestali da pratimo vesti o navodnoj ajkuli. Kako su vesti pojaćavale, tako se i povećavao i broj očevidaca, od kojih su neki uspeli čak i da slikaju navodnu morsku neman. Mi smo nastavljali sa našim ronjenjima. Jednog dana, pošli smo na ronjenje naklifovima Crnog Rta. Tek što smo nestali ispod površine, ekipa na brodu je primetila crno, trouglasto peraje u neposrednoj blizini. Peraje se pojavljivalo i nestajalo, ali bilo je potpuno jasno da se vrti u našoj okolini. Nekoliko ronilaca koji su u to vreme bili na brodu, uskočili su u gumeni čamac sa idejom da priđu bliže radoznaloj ribi. Posle jurnjave od desetak minuta uspeli su da priđu na svega par metara. Radoznali posetilac je prepoznat: riba bucanj, dužine preko 2.5 metra. Nakon par trenutaka, bucanj je nestao ispod površine. Radilo se o potpuno bezopasnoj ribi koji ima tu nesreću da ga zbog trouglastih peraja neupućeni posmatrači često pobrkaju sa ajkulom. Narednih dana smo velikog biljojeda često viđali na mestima gde smo ronilim, a onda je jedna grupa imala sreću da ga tokom ronjenja izbliza pogleda. Kako je bucanj otišao dalje, tako u prestale i priče o ajkulama.

Par nedelja kasnije počeli smo da viđamo delfine.Nisu u bili u pitanju usamljeni parovi, već grupe od 7-8 uglavnom odraslih primeraka. Iznenadilo nas je to da su delfini bili prilično veliki. Nisu se plašili i posle strpljive jurnjave uspevali smo da im priđemo prilično blizu i napravimo solidne fotografije.

Brodovi, klifovi, pećine ...

Južni deo Crnogorske obale ima dosta zanimljivih mesta za ronjenje. Tu su Donkova seka, ostrva Katić i Sv.Neđelja, pećina kod Kraljičine plaže, klifovi kod Crnog Rta, Mikovića špilja, ostrvo Stari Ulcinj, ali i olupine francuskog razarača Dague, italijanskog teretnjaka Quinto nepoznati jedrenjak sa topovima, Carola i Gorizzia. 

Opšti utisak je da je more ove sezone bilo konstantne temperature i vidljivosti. Živi svet klasično skroman (nažalost, uobičajeno za ovaj deo Jadrana) ali ipak se imalo štošta videti i slikati. Leto ostaje u lepom sećanju, fotografije i video snimci u arhivi, a pred nama su nove avanture koje sa nestrpljenjem očekujemo.

Fotografije: Zoka, Foto Deki, Edin, veseli Norvežani i <Janez

.

Niz od nekoliko vezanih ronilačkih akcija počeo je 16. aprila, kada je grupa od četrnaestoro ronilaca iz našeg kluba, sa aerodroma Nikola Tesla poletela put Egipta, preciznije u Hurgadu. Tradicionalno dobra saradnja sa ronilačkim centrom <strong>Gulf Divers</strong> je i ovaj put rezultovala zaronima i doživljajima koji zauvek ostaju pamćenju. Svaki zaron je bio priča za sebe i donosio je nova iskustva koja su se prepričavala u pauzama na površini. Sve u svemu istaklo se nekoliko poglavlja ove ronilačke priče: dolazak na koralne grebene,  olupine Thistlegorm, Gianis D. , susreti sa delfinima. Ali, krenimo redom ...

Koralni grebeni Hurgade

Naša ekipa ronilaca je i ovaj put bila smeštena u hotelu Sun & Sea, koji se nalazi u ulici Sheraton Road u samom centru Hurgade. Smeštaj sasvim u redu: sobe prostrane, klimatizovane,veoma čiste. Hrana klasična egipćanska, dakle, na oko lepa ali začinjena specifičnim začinima koje stavljaju svuda. Pa ko voli ... 

Plan je bio da prvih nekoliko dana idemo na dnevne ronilačke izlete, po grebenima u okolini Hurgade, pa da kasnije krenemo na trodnevni ronilački boat safary. Svakog jutra po nas bi stizao mini-bus iz ronilačkog centra. Brod sa kojim smo išli na dnevna ronjenja bila je dvadesetpet metara dugačka Boshra. Prostrani salon, tri palube, velika zadnja platforma i odlična posada činili su da nam ti dani budu što ugodniji. Ređale su se lokacije kao što su El Fanus, Small Giftun, Turtle Bay, Shaab Um Gamar, Dolphins House ... Neverovatni stanovnici Crvenog Mora defilovali su pred našim očima i objektivima. Beležili smo te zadivljujuće trenutke, u želji da i drugim roniocima, ali i ostalima pokazemo taj skriveni, krhki svet. Zemlja čuda ima boje Crvenog mora. Taman kada smo pomislili da ne može bolje, došlo je vreme za boat safary.

Sea Flower ...

... nije naziv nekog egzotičnog korala, već je to ime ronilačkog broda sa kojim smo u ranim jutarnjim satima isplovili na otvoreno more. Luksuzni brod sa velikim salonom, dvokrevetnim klimatizovanim kabinama sa kupatilima, kvalitetna hrana i avantura koja se nazirala, mamili su nam osmehe. Brod je sve vreme imao napajanje strujom (220V), tako da smo naše punjače za kamere i foto aparate nesmetano koristili, a snimljene materijale smo odmah po završenom ronjenju mogli da pogledamo na lap top računarima ili tv-u. Prve pozicije na koje smo išli bile su Sigul Island i Small Gubal. Živi svet koji smo viđali na ronjenjima prethodnih dana, na ovim pozicijama je bio dvostruko veći. Veći korali, krupnije ribe, neobični oblici. Na polovini drugog zarona, pod vodom smo imali bliski susret sa grupom od desetak delfina, koji su radoznalo ronili sa nama. U početku su samo kružili oko nas na konstantnom rastojanju, da bi se kasnije potpuno oslobodili (i mi i oni) i prišli sasvim blizu nas. Tih petnaestak minuta ronjenja sa ovim predivnim stvorenjima duboko se urezalo u naše pamćenje. Po izronu, delfini su još uvek bili oko nas, tako da smo nastavili da se jurimo sa njima po pučini, ali ovaj put koristeći brzi gumeni „Zodiac“. Otvoreno more, nigde kopna sem malog grebena koji tek što proviruje iznad površine, brz gumenjak i jato delfina – može li bolje?

U tom trenutku, preplavljeni adrenalinom mislili smo da je to vrhunac naših ronilačkih uzbuđenja. Međutim, prave stvari su tek bile pred nama.

H.M.S. Thistlegorm

Kroz jutarnju izmaglicu pred nama se pojavila obala Sinaja. Strme litice su bile nemi svedok mnogih, burnih istorijskih događaja. To je i bio razlog zbog kojeg smo se uputili čak na ovu stranu. Za vreme Drugog svetskog rata teretni brod Thistlgorm je snabdevao britanske snage koje su se u Africi borile protiv generala Romela. Prevozio je motorcikle, tenkove, kamione, vagone, lokomotive, džipove ... Međutim, nikada svoj teret nije uspeo da isporuči jer je u napadu Luftwafe bombardera HE 111 potopljen. Tom prilikom 11 članova posade je poginulo.

Danas, ovo je jedna od najposećivanijih olupina na svetu. Brod je krajem 70-tih godina pronašao Žak Kusto, ali navala ronilaca kreće polovinom 80-tih godina dvadesetog veka. Leži na dubini od 30 metara, blago nagnut na bok. Komandi most je prilično uništen jer su ga tu pogodili nemački bombarderi. Pramac i krma su u prilično dobrom stanju.

Zaronili smo niz muring i stigli tačno na komandni most, u stvari na ono šta je ostalo od njega. Brod je dugačak preko 80 metara i treba vremena da se obiđe. Planirali smo da na njemu napravimo dva ronjenja. Tokom prvog razgledali smo brod spolja, dok smo na drugom zaronu ulazili u unutrašnjost olupine. Na zadnjem delu dominira krmeni top, koji očigledno nije bio dovoljan da odbrani brod. Oko broda se nalazi velika količina municije različitih kalibara. Odmah smo primetili, na bok prevrnut tenk i veoma mnogo rasutih kamionskih točkova. Na prednjoj palubi još uvek stoje vagon cisterna (koja se dosta zgužvala zbog uticaja pritiska) i vagon za rasuti teret. Kod samog pramca jedno od sidara je još uvek na svom mestu, dok je drugo spušteno na dugačkom lancu.

Unutrašnjost broda je priča za sebe. Kamioni, džipovi i motorcikli još uvek stoje uredno složeni, kao da još uvek čekaju da budu iskrcani. Puni sanduci sa gumenim čizmama, koje su, uzgred u solidnom stanju. Gume na motorciklima još uvek tvrde i neoštećene. Provlačeći se kroz hodnike potplublja Thistlgorma pred našim očima promiču nekadašnja čuda ratne tehnike, koja nikada nisu bila upotrebljena.

Osim svega ovoga, na Thistlgormu je fascinantna još jedna stvar – živi svet. Brod se definitivno pretvorio u veštački greben na kome živi veliki broj ribljih vrsta, kojima ronioci očigledno nimalo ne smetaju. Zahvaljujući našoj iskusnoj posadi, uspeli da smo da tokom oba zarona na ovoj poziciji budemo potpuno sami bez drugih ronilaca. Zbog toga smo im posebno zahvalni, jer smo zaista uživali u lepoti ovog broda. 

Uskoro smo krenuli dalje, po planu našeg safari itinerera. Nove olupine, grebeni, noćni zaroni. Sve u svemu, iskustvo za pamćenje i prepričavanje. Do nove ekspedicije i novog ronilačkog krstarenja. 

.