Oktobarska ekspedicija - Olupine i grebeni južnog Jadrana

Najtvrdokorniji ronioci kluba S.D.T. Svet Ronjenja su se 21.10.2009. godine okupili u porodičnoj kući familije Dragutinović, na obali mora u Dobrim Vodama kraj Bara. Tokom popodneva i večeri ekipa je bila kompletna. Dočekalo nas je toplo veče i more koje se jedva talasalo. Međutim, vremenska prognoza nije najavljivala ništa dobro.

'Tokom noći čućeš kako more sve jače udara o stene, a kad svane poželećeš da ne ustaješ iz kreveta!' – rekao nam je naš domaćin i vlasnik ronilačkog broda 'Downunder', Željko Dragutinović.

I zaista, osvanulo je kišno jutro sa razljućenim morem koje je silovito udaralo o obalu. Boja neba i mora se izjednačila, što je nagoveštavalo veliki problem. Uskoro je počela i kiša, dosadna, prava jesenja... Međutim to nas nije obeshrabrilo, pa smo u dogovoreno vreme svi bili na okupu u barskoj marini. Doneli smo odluku da ipak isplovimo do uvale Bigovica. Ispraćeni smo zgranutim pogledima i komentarima starih barskih ribara („koja je vas muka naterala sada na more“ ).

Čim se pramac broda promolio iza svetionika na valobranu, shvatili smo da će ovo biti dugačak dan. Pramac broda se žestoko propinjao da bi sledeće sekunde silovito propao u talase. I tako ponovo, i ponovo... Na sreću, uvala Bigovica se nalazi na nekih petnaestak minuta vožnje. Zaklonjena je od juga i pružila nam je bezbedno utočište od talasa.

Od lokacija je prva na programu bila Mikovića špilja, koja se nalazi u neposrednoj blizini Bigovice. Zaronili smo u uvali i krenuli prateći liniju obale ka špilji. Na ponti je bilo kao u ključalom loncu. Talasi su bili zaista rešeni da nas razbiju o stenje, pa smo utočište pronašli u dubini. Na petnaestak metara je bilo znatno mirnije ali je i dalje ljuljalo. Nakon desetak minuta ronjenja pred nama se ukazao veliki ulaz u pećinu.

Mikovića špilja zadire preko sedamdeset metara u kopno u račva se na dva kraka. Duboko u unutrašnjosti nismo osećali uticaj talasa i mogli smo na miru da razgledamo jata kozica i po kojeg hlapa, koji su stalni stanovnici ove pećine. Po izlasku iz pećine najkraćom putanjom smo se vratili u uvalu gde smo ostatak ronjenja proveli razgledajući antičke krhotine. Za drugo ronjenje smo se pomerili na pontu Volujicu, gde smo takođe bili zaklonjeni od razornog uticaja talasa. Ronili smo na ostacima starih barži i razgledali okamenjene amfore kojih na ovom potezu ima dosta.

Sledeći dan je bio preslikan, samo sa još jačom kišom tako da smo bili primorani da se držimo unutrašnje strane ponte Volujica. Po planu krenuli smo na ronjenje na francuskom razaraču iz I Svetskog rata „Dag“. Međutim jugo je učinio svoje i vidljivost je bila minimalna. Nakon ovog ronjenja povukli smo se u marinu i ronjenje završili sa fenomenalnim roštiljem.

Onda je konačno krenulo lepo vreme. Kiša je stala i sunce je prvo stidljivo a onda veoma jako zasjalo. Navalili smo da nadoknadimo propušteno. Ređali su se Crni rt, Kraljičina plaža, Quinto, Carolla, koča Spiridon ... Na svakoj ekskurziji se nađe poneki zaron koji ostane u pamćenju, a ovaj put čak tri su ostavila dublji utisak od ostalih.

Na Kraljičinu plažu u blizini Čanja smo stigli po sunčanom danu. Razlog dolaska na ovu poziciju je bila mala pećina sa otvorom na vrhu, u koju se moglo uroniti na osam i na tri metra dubine. Takođe, dno je prekriveno čudnim oblim stenama veoma karakterističnog oblika.Vidljivost je bila sve bolja a voda toplija nego letos, neverovatnih 20° Celzijusa na 25 metara dubine. Razgledali smo kamene gromade koje je priroda najfinije izvajala. Carolla je brod koji je potonuo nadomak velike ulcinjske plaže, pod veoma sumnjivim okolnostima. Leži na maksimalnoj dubini od 18 metara na peskovitom dnu. Neposredna blizina ušća reko Bojane rezultira promenljivom vidljivošću. Dugačak je oko sedamdeset metara a potonuo je u skoro idealno vodoravnom položaju- kao da plovi! Prava je radost što se kroz olupinu može provlačiti celom dužinom, po svim palubama što su Sveta i Miloš iskoristili zaronivši na celih dvadeset metara (u unutrašnjosti broda).

Ribarska koča Spiridon brod na kojem su tragično nastradala četvorica barskih ribara, pre tri godine. Brod je potonuo na dubinu od 26 metara naspram rta Mendra. Na njemu je do sada ronio veoma mali broj ronilaca i nalazi se u potpuno autentičnom stanju. Vidljivost je na ovom brodu još bolja tako da smo ga sagledali u potpunosti.

Sve u svemu zaključak je da je ovo bila pomalo adrenalinska ekspedicija, sa kojom smo skoro završili ovogodišnja morska ronjenja. Ili možda …?

.