Po načinu obuke i koncepciji ovaj kurs se u mnogome razlikuje od prethodnog. Baziran je na specifičnim – tipskim ronjenjima tokom kojih se uče razne ronilačke veštine. U tekstu koji sledi nalaze se zaroni koji se mogu obavljati tokom kursa. Kod nas u klubu akcenat je stavljen na podvodnu navigaciju, noćno ronjenje, pretragu i vađenje potonulih predmeta i naravno na plovnost. Da bi krenuo na ovaj kurs moraš biti PADI Open Water Diver (CMAS P1 ili ekvivalent neke druge škole) sa minimum 5 logovanih ronjenja. Ukoliko dolaziš iz neke druge škole, pre početka kursa se dopunjavaju razlike u obuci pa tek onda počinje kurs.
Ronjenje na većim nadmorskim visinama
Skijanje, vožnja snowboarda, bicikla, planinarenje, free climbing, lov ili fotografisanje su samo neki od vidova zabave na planinama. Svež planinski vazduh, stenovite litice i vrhovi prekriveni snegom, bilo da se nalaze na Stenovitim planinama, Andima, Alpima ili bilo gde drugde - uvek su privlačili one koji žele da pobegnu od gradskog načina života i uživaju u prirodi. Među njima se nalaze i ronioci, privučeni bistrom zelenom vodom planinskih jezera. Ova jezera su obično hladna i obdarena dobrom vidljivošću i interesantnim živim svetom. Planinska jezera, bilo da su prirodna ili veštačka, pružaju interesantne mogućnosti za ronjenje, ali i zahtevaju neke posebne procedure prilikom ronjenja.
Ronjenje na olupinama
Skoro da ništa ne može da se meri sa uzbuđenjem koje izaziva ronjenje na olupini. Dok se spuštaš dublje u vodu, polako počinješ da nazireš nejasne oblike, a onda, odjednom, olupina je pred tobom u svoj svojoj veličanstvenosti. Šta ćeš sledeće videti zavisi od same lokacije. U slatkovodnim, hladnim jezerima Severne Amerike i na Baltiku, zateći ćeš brodove skoro potpuno očuvane i nakon 100 godina provedenih pod vodom, a u nekim tropskim vodama često se desi da se jedva razaznaju obrisi olupine prekrivene koralima, potonule u vreme Drugog svetskog rata. U Mediteranu se često neiskusnom oku učini da je rimska galija samo hrpa razbacanih amfora i gomile kamenja. Olupine se međusobno veoma razlikuju i pružaju ti tako svaki put potpuno novo iskustvo. Ronjenje na olupinama je avantura koja nam pruža uvid u to šta je čovecanstvo izgubilo, a priroda dobila. Ovo nisu samo potonuli brodovi, već je to i jedinstveni uvid u prošlost. Često se arheolozi spuštaju na olupine u potrazi za ostacima vremena zamrznutog u trenutku kada je brod progutalo more. Neke olupine kriju nezamenljive istorijske izvore koje moramo čuvati i poštovati.
Navigacija
Da li se sećaš svog prvog zarona u otvorenoj vodi? Pamtiš sigurno i uzbuđenje koje ga je pratilo, ali verovatno i osećaj da si potpuno dezorjentisan (za razliku od tvog instruktora koji je znao tačno gde se nalazite, u svakom trenutku). Veština koju ćeš naučiti, a koja ti omogućava upravo to, da uvek znaš gde si i kuda treba da ideš zove se podvodna navigacija. To je jedna od onih veština čiju važnost spoznate tek onda kada vam je zaista potrebna. Tokom kursa naučićeš da roniš po obrnutim kursevima, kvadrat i trougao.
Ništa se ne može meriti sa zadovoljstvom kada izroniš tamo gde si i planirao, tačno „u metar“.
Ronjenje na većim dubinama
Ako se u ruštvu pomenu duboki zaroni, reakcije su uvek identične. Novajlije bi da probaju. Iskusniji ronioci prepričavaju takve zarone sa uzbuđenjem. Oni koji su kvalifikovani da rone do 40m (preporučena dubina rekreativnih zarona) su puni entuzijazma, ali svesni rizika takvog ronjenja.
Kao OWD ste kvalifikovani za zarone do 18m. Limiti su napravljeni tako da se izbegne azotna narkoza, dekompresija i toksičnost kiseonika, ali već nakon prvih zarona zapitaćeš se “Šta ima dole?”. Na ovom kursu ovakva ronjenja spominjemo informativno, a obuka koja detaljno obrađuje ovu temu zove se Deep Diver Speciality Program.
Noćno ronjenje
Roniti noću? Zašto? Ako si početnik u ronjenju ili ga nikad nisi ni probao, ideja ti se može učiniti čudnom ili čak odbijajućom. Šta se to može videti noću što ne može danju? Pomisli na šetnju kroz omiljeni park, noću. U početku se možeš možda uplašiti, ali kako se oči privikavaju na mrak polako se opuštaš i primećuješ poznate staze i drveće. Na istom si mestu gde si bio toliko puta, a opet izgleda nekako drugačije. U snopu svetla baterijske lampe osvetljavaš žbun jasmina koji cveta nakon što sunce zađe, toliko različito od onog žbuna kakav je danju. Ptice koje obično viđaš po danu više nisu tu, ali čuješ cvrkut nekih drugih ptica. To je sasvim isti park, ali si upravo otkrio njegovu sasvim drugačiju sliku. Poseta tvojoj omiljenoj ronilačkoj lokaciji noću može biti kao poseta sasvim novom mestu za ronjenje. Možda ćeš biti pomalo nervozan zbog noćnog ulaženja u mračnu vodu, ali ne brini, to je prirodno i za neke poprilično zabavno. Kako budeš primenjivao tehnike koje ćeš naučiti u ovom poglavlju, radoznalost će uskoro zameniti nervozu i strah. Velika je verovatnoća da ćeš, pre nego što se zaron i završi već planirati sledeći.
Ronjenje sa čamca
Prednost ovakvih zarona je u tome što nema zamornog plivanja do lokacije. Tu si na poziciji, opremljen, a sve što treba da uradiš je da uđeš u vodu. Pre ili kasnije svaki ronilac dođe u priliku da na zaron kreće sa broda,bio to velika jahta ili gumeni camac.
Iako postoje divne lokacije do kojih se može stići sa obale, nekima je nemoguće prići. Mnogi ronioci kažu da upravo vožnja čamcem ili brodom doprinosi osećaju da se ide na pravu ekspediciju. Ako su vremenski uslovi loši, brodom se može otići na drugu lokaciju gde je moguće napraviti zaron. Često se ovim načinom dolaska do lokacije izbegavaju duga pešaćenja, nošenje opreme, stenoviti oštri prilazi na obali ili muljevito dno. Na brodu imaš priliku da upoznaš nove ljude, družiš se i deliš sa njima avanturu u koju si krenuo.
Plovnost
Osnovna stavka kod poboljšanja vašeg načina ronjenja je kontrola plovnosti. Kontrola plovnosti, ukoliko je dobra, će ti omogućiti da se kroz vodu krećeš graciozno, nasuprot mlataranju perajima i nesigurnim pokretima rukama. Finim podešavanjem količine vazduha prilagođavaš plovnost, a ronjenje pretvaraš u zadovoljstvo. Ovo ti je potrebno za svaki zaron, a i smanjuje potrošnju vazduha i energije.
Ronjenje u strujama
Ako si do sada ronio niz struju, ovaj tip zarona će biti potpuno novo iskustvo. Ovakvi zaroni se vode filozofijom ”ako ih ne možete pobediti, pridružite im se”. Širom sveta nalazi se veliki broj lokacija koje su konstantno izložene jakim vodenim strujama. Mnogi ronioci ovo iskustvo doživljavaju kao let kroz vodu. Kada si postao ronilac, video si da se pri planiranju zarona moraju uzeti u obzir i struje, a da neke mogu biti tako nezgodne, da mogu dovesti do odlaganja ronjenja. Na ovim zaronima, struje rade za, a ne protiv tebe. Postoji nekoliko razloga za ronjenje u struji. Na primer: zahteva malo truda, a prelaziš veću razdaljinu, brže se krećeš, potrošnja se smanjuje.
Pretraga
Ako ti do sada nije trebala, biće prilike, nikad se ne zna... Ukoliko se samo neoprezno nagneš preko ograde broda i... ups! Upravo su ti nove, prilično skupe naočare za sunce upale u vodu. Zajedno sa drugom ulaziš u vodu sa maskama na licu. Posle par trenutaka kreće dijalog:
”Imaš ih?”
”Ne.”
”Ni ja.”
Ovako bi otprilike izgledao razgovor, da se to zaista i desi. Obično se dešava da većina stvari koja upadne u vodu postaje nepovratno izgubljena. Jedna od stvari zbog kojih je lepo biti ronilac je to što kada stvari upadnu u vodu, nisu izgubljene. Samo su mokre. Tokom obuke naučićeš sisteme pretraživanja, upotrebu specifične opreme u pretrazi, kao i načinje vađenja potonulih predmeta.
Uhvati avanturu!
Nakon obuke polažeš teorijski i praktični ispit. Maksimalna dubina do koje možeš roniti je 30 metara. Iz svega što si do sada pročitao, sigurno vidiš da je Advanced Open Water Diver kurs prava avantura. Ne oklevaj, već kreni u svoje lično istraživanje podmorja!
.
Zašto da postanem Rescue Diver?
