Nedeljno jutro je uprkos dobroj prognozi osvanulo okovano maglom. Tridesetak ronilaca i prijatelja kluba S.D.T. Svet Ronjenja se okupilo kod kafića Sunset pokrenuti velikim entuzijazmom i željom za ronjenjem. Spoljna temperatura je bila daleko ispod najavljenih 16° Celzijusa, dok je voda bila očekivanih 11°. Vidljivost je bila sasvim solidnih 2-3 metra.

Prvi su startovali polaznici Rescue Diver kursa kojima je ovo ronjenje bilo 'višnja na torti'. Obuka koja je trajala dva meseca rezultirala je uspešnim polaganjem i usvajanjem dragocenog znanja i veština. Zvanje Rescue Divera zaslužili su Minja Turk, Branka Piščević, Petar Filipović, draganel, Aleksandar Kablar, Bojan Šimišić, Damir Marković, Dejan Pajić i Toni Prvulović. Uskoro će te moći da pročitate detaljan izveštaj sa ovog kursa.

Uporedo su u vodi bili i polaznici Advanced Open Water Diver kursa koji su vežbali podvodnu navigaciju. Hladna voda nije predstavljala smetnju za Tihomira i Aleksandra, koji su predano ronili obrnute kurseve, trougao, kvadrat...

A onda su na red došla stažna ronjenja, kako ronioci vole da kažu 'za dušu'. Grupe su jedna za drugom ulazile u vodu, a po izlasku su se čuo žamor i smeh dobro rasoloženih ronilaca koji su prepričavali utiske.

Ukoliko se stabilno vreme nastavi (bez vetra i nekog velikog minusa) ronjenja se mogu očekivati i narednog vikenda.

Foto: Ivana O.K., draganel, Janez i Marina Lukić

.

Proteklog vikenda u Beloj Crkvi nova generacija ronilaca je sa uspehom završila PADI AOWD kurs. Smestili smo se na standardnom mestu, u vilama uz samu obalu jezera. Slušala su se teorijska predavanja, radili testovi, i ronilo, ronilo, ronilo ...

Serija zarona je otpočela noćnim ronjenjem. Nažalost, vidljivost u jezeru je bila mala pa su tokom noćnog ronjenja izostali sureti sa somovima, tostolobicima i šaranima kojih je ovo jezero puno. Sutradan ujutro je krenula podvodna navigacija, prvo sa obrnutim kursevima pa zatim kvadrat i trougao. Nedelja je bila rezervisana za pretragu i doradu podvodne orjentacije. U kasnim popodnevnim satima organizovano je praktično i teorijsko polaganje, koje se sastojalo iz prolaska kroz „kapiju“ po zadatom kursu i rešavanja testa od 150 pitanja.

Belu AOWD majicu su sa ponosom osvojili Ceca, Ana, Mile, Marko, Mladen i Sale.

Ostali ronioci koji su vikend iskoristili za stažno ronjenje su na preporuku kolega i Bele Crkve, otišli na obližnje Vračev Gajsko jezero i u vodi čija je vidljivost bila 3-4 metra napravili seriju dobrih zarona. Za pamćenje je bilo desetak minuta ronjenja sa štukom raspoloženom za poziranje pred objektivom Ivane O.K.

Tokom ovih zarona primetili smo i jednu čudnu vrstu trave koje do sada nije bilo u ovim jezerima. Jedan od ronilaca je rekao da ga je prilikom provlačenja kroz podvodni žbun trava ubola u usnu. Prvo smo se svi nasmejali, a zatim primetili i osetili da trava zaista bode veoma oštrim trnovima! Ni pecaroši, ni ronioci veterani iz tog kraja nisu nikada videli nešto slično. Nadajmo se da nije u pitanju neka invaziona vrsta koja je veštački dospela u ova jezera. Vikend je završen uz naravno, roštilj, druženje i prepričavanje ronilačkih anegdota.

Janez Kranjc

Foto: draganel, Aleksandar Glišić, Ivana Orlović Kranjc

SDT "Svet Ronjenja" 

.

Konstantan minus je konačno rezultirao solidnim ledenim prekrivačem koji je proteklih dana okovao Adu Ciganliju. Petnaestak najhrabrijih ronilaca okupilo se u petak uveče u učionici kluba Svet Ronjenja, na predavanju i finalnom dogovoru za ronjenje pod ledom. Sa nestrpljenjem je dočekana subota ujutro, kada smo se u nestvarnoj zimskoj idili, okupili ispred Sunset-a da bi konačno krenuli sa ledenim ronjenjem. 

Dok je jedan deo ekipe počeo sa istovarom opreme, Đura sa pomagačima je krenuo da otvara rupu u ledu. Relativno brzo ovaj posao je završen, pa smo iz prve ruke saznali da je debljina leda skromnih 8-10 centimetara. Zato smo povećali mere bezbednosti udvostručujući konope i strogo ograničivši broj ljudi oko rupe. I pored svega, povremeno se čulo zloslutno krckanje. 

Temperatura vode je bila očekivanih 4° Celzijusa, dok je spoljna iznosila -11° ispod nule!Vidljivost pod ledom preko tri metra i kristalno jasna. Nizale su se grupe ronilaca koje su jedna za drugom uranjale pod ledenu ploču. Nakon dvadesetak minuta provedenih u istraživanju leda sa “donje” strane, ronioci su izranjali prepuni pozitivnih utisaka. Bliskih susreta sa stanovnicima Ade Cigalnije na ovim ronjenjima nije bilo, jer je sva riba u stanju smanjene aktivnosti ili pak u hibernaciji ukopana u mulj. Raspremanje posle zarona je moralo da se izvede što brže, jer se oprema bukvalno ledila za svega nekoliko minuta. 

Cela akcija je ponovljena i u nedelju. I pored ozbiljne hladnoće raduje činjenica da niko nije dobio ni kijavicu.
Ukupno gledano, cela akcija predstavlja jedno izuzetno iskustvo i doživljaj o kome se godinama priča.

Fotografije: Bata Duća, Maja, Ivana O.K., Tanja, Zoka, Foto Deki i Jane.

.