04.04.2011.

Posle niza komplikacija koje su počele revolucijom, demonstracijama i nastavile se ratom u susednoj Libiji petnaestočlana ekspedicija ronilačkog kluba S.D.T. Svet Ronjenja je ipak stigla u Hurgadu. Nakon ugodnog leta,ali i prilično truckavog sletanja ponovo smo se našli u severnoj Africi. I ovo putovanje je organizovano u saradnji sa našim višegodišnjim partnerima turističkom agencijom „Kontiki“ i ronilačkim centrom „Gulf Divers“.

U Hurgadi nas je dočekalo lepo ali vetrovito vreme. Prijatnih 29 stepeni Celzijusa ali dosta jak severo-istočni vetar. Oprema je utovarena u autobus koji nas je dovezao do matične marine hotela „Beirut“. Naš brod, „Horus Star 2“ je bio privezan za gat, spreman za ukrcavanje. Tridesetšest metara dugačak brod, sa tri palube će biti naša ronilačka baza sa koje ćemo ići na ronjenja. 

Za sutra su planirana tri zaronaa, nakon kojih ćemo se zaputiti na Brothers Islands . Ako vreme dozvoli ... 

05.04.2011.

Zona Hurgade, greben  Gota Abu Ramada

U rano prepodne smo isplovili.Tokom noći vetar je potpuno pao, tako da nas je more obradovalo mirnom površinom. Nakon četrdesetak minuta vožnje stigli smo na greben Gota Abu Ramada na kojem smo planirali da provedemo prvi dan safarija. Na prvom ronjenju podešena je oprema, još jednom doterana plovnost i obnovljene procedure. Nakon ovih osnovnih radnji , ipak smo stigli i malo da uživamo u podmorju Crvenog mora, kojeg smo se veoma zaželeli. Na nekoliko ergova podsetili smo se zašto je ovo omiljena destinacija ronilaca iz celog sveta. Raskoš podvodnog života je jedina reč koja može opisati živi svet koji smo zatekli. Na drugom ronjenju smo ronili sa velikim  gruperima (kirnja), videli gigantske murine i plivali u jatu malih barakuda. Za taj dan planiran je i noćni zaron nakon kojeg smo se uputili dalje na jug.

06.04.2011.

Big Brother

Dok su se uz večeru prepričavali utisci sa noćnog zarona, posada broda Horus Star 2 je pokrenula svoj brod ka Brothers Islands. Iako egipatski kapetani izbegavaju noćnu plovidbu, zbog velikog broja koralnih grebena, krenuli smo u noćnu navigaciju  zbog velike razdaljine koju je valjalo preći. Otežavajuća okolnost je bio severni vetar koji je ponovo počeo da duva. Umorni od tri zarona,sunca,vetra i talasa ronioci su ubrzo zaspali. Za to vreme kapetan Iman je sigurno vodio brod kroz noć. Isplovivši izvan zone grebena Hurgade na otvoreno, duboko  more zauzeo je kurs na Brothers Island. Nakon deset sati plovidbe, oko sedam časova uzjutra ugledali smo karakteristični svetionik Velikog Brata.

Nažalost vetar se opet pojačao i trideset šest metara dugačak Horus Star 2 je poskakivao na talasima kao da je od papira. Ispred malenog ostrva koji predstavlja najistureniju tačku egipatskog kopna ka Saudijskoj Arabiji, talasi su se silovito obrušavali na greben. Svetionik su podigli Britanci sedamdesetih godina prošlog veka, pa su se od tada i odomaćili engleski nazivi za ove delove kopna koji proviruju na sred Crvenog mora. Odslušali smo brifing i grupe ronilaca su počele da se ukrcavaju na gumenjake. Prvo ronjenje je planirano na severnoj strani ostrva. Kada je čamac ušao u zonu gde smo planirali da zaronimo imali smo utisak da se nalazimo na leđima divljeg konja. Na znak čamdžije smo uskočili u vodu i odmah zaronili. Pred očima nam se otvorio potpuno drugačiji pejzaž. Greben sa svojim raskošnim bojama se pružao do par metara ispod površine, odakle se strmo obrušavao u plavi ambis. Dubina na ovom mestu je preko oko 800 metara!

Zaronili smo do dubine od 35-40 metara i lagano krenuli, nošeni strujom duž podvodnog zida ostrva. Jata fire fish ribica su davala neverovatan kontrast dubokom plavetnilu u kojem smo tražili znakove apsolutnih gospodara ovih voda – ajkula. A u plavetnilu, na granici vidljivosti razne siluete su promicale oko nas. Neke od njih bi se primakle bliže pa smo mogli da prepoznamo tune, barakude,pagrove ... Od ajkula prvo su se pojavile reef sharks koje bi samouvereno dolazile iz plavetnila, osmotrile nas i nastavile dalje, da bi se kao po pravilu, nekoliko minuta kasnije vratile da nas još jednom pogledaju pre nego nestanu u dubini. Tri zarona na Big Brother ostrvu su nešto što se zauvek pamti. U sumrak smo krenuli još malo južnije - do Malog Brata.

07.04.2011.

Little Brother

Nešto malo manje ostrvo (kao što mu ime kaže) nalazi se oko dve  milje od prethodne lokacije. Little Brother je potpuno pust. Na površini se vidi samo mali deo grebena koji se, ispod morske povrišine strmo obrušava u dubinu. Na ovoj poziciji pravimo takođe tri ronjenja. Za prvo smo poranili i ustali već u 4.30 da bi u 5.30 bili u vodi. Promeljive i jake struje otežavaju ronjenje na ovoj poziciji, a kada se tome doda i prilično uzburkano more (u međuvremenu vetar je ponovo pojačao) ovo je bilo jedno od ekstremnijih iskustava. Pod vodom, sasvim drugačija priča. Vođe ronjenja Ahmed & Ahmed su se pokazali odličnim poznavaocima ćudi Crvenog mora, tako da smo pod vodom uvek imali očekivane uslove. Ponovo su nam društvo na zaronima pravile reef sharks, longimanus i whitetip shark. Fascinantno je bilo i ronjenje sa ribom Napoleon, velikim gruperima i barakudama.

Noć smo proveli na muringu uz Little Brother-a, potpuno sami jer je Obalska straža najavila promenu vremena pa su ostali brodovi napustili ovu zonu. Odlučili smo da ipak ostanemo. Tokom noći našem brodu su prilazili Longimanusi koji su lovili tune, koje su bile u lovu na lignje,a koje pak privuklo svetlo brodskih reflektora. Na sred Crvenog mora imali smo priliku da gledamo trouglasta peraja kako seku površinu vode u potrazi za plenom, jer je noć vreme lova. Kao u filmovima ...

08.04.2011.

Big & Little Brother

Tek što je svanulo osetili smo da se brod kreće. Razlog za to je bila promena struje koja je Horus Star 2 počela da gura ka grebenu, pa više muring nije bio bezbedan za brod. Kapetan je prevezao brod sa druge strane ostrva. Napravili smo dogovor i počeli sa opremanjem za drift dive. Na znak smo poskakali u more i nošeni strujom pustili se niz zid grebena. Nakon šezdeset minuta grupe su izronile,ukrcale se na brod i krunule put Velikog brata.

Za drugo ronjenje planirana je olupina broda Numidia, a ostatak zarona da se odroni niz greben. Dočekala nas je odlična vidljivost (oko 30 metara) i umereno do slaba struja. Za poslednje ronjenje ostaće u sećanju susreti sa reef sharks, napoleonom i kornjačom. Jedna od grupa je imala sreću da u plavetnilu ugleda i grupu od tri hammer head ajkule. Po izronu gledali smo fotografije, video snimke i razmenjivali utiske koji su dragoceni za svakog ronioca. U 13.30 kapetan je pokrenuo Horus Star 2 ka zoni Safage gde ćemo napraviti noćni zaron i provesti noć. Brothers Islands su lagano nestali na horizontu.

09.04.2011.

Salem Express

U sumrak prethodnog dana stigli smo u reon Safage gde smo našli siguran muring na kome ćemo provesti noć. Sa padanjem mraka počele su pripreme za noćni zaron koji je bio veoma interesantan. Nakon sjajne večere, ronioci su rano otišli na spavanje jer je sutra na programu bio Salem Express.

U ranim jutarnjim satima, većinu nas je probudila grmljavina motora. Dok su se ronioci još razbuđivali Horus Star 2 je već bio na poziciju za ronjenje. Na dubini od 32 metra leži trajekt Salem Express čije potonuće predstavlja jednu od najvećih tragedija u istoriji egipatske mornarice. U vreme kada se tragedija dogodila brod je plovio na svojoj redovnoj liniji iz Džede (Jeddah) za Safagu. Putnici kojih je u tom trenutku bilo veoma mnogo nisu ni slutili da će se mirno putovanje za nekoliko trenutaka pretvoriti u životnu dramu. Neki od putnika su bili na palubi, ali većina je bila po kabinama pakujući stvari ili u svojim automobilima na donjoj palubi u unutrašnjosti broda očekujući skoro pristajanje na dokove. Zbog toga je i veliki broj žrtava u ovoj nesreći, jer se brod udarivši u greben munjevito okrenuo na desni bok i potonuo. Tome svedoče i mnogobrojni čamci za spasavanje koji su završili na dnu. Svuda oko broda još uvek se nalaze lične stvari putnika (putne torbe, kasetofoni, telefon ...) .

Za ronjenje na Salem Expressu smo koristili EANx32 da bi maksimalno iskoristili ovo ronjenje za snimanje i fotografisanje. Ukoliko bi smo detaljno opisivali ovaj zaron,izveštaj bi bio predugačak tako da ćemo za Salem Express pripremiti poseban članak.

Po završenom ronjenju prebacili smo se na Panorama reef, a kasnije na Giftun Island, čime smo ušli u zonu Hurgade.Na tom mestu  smo ronili odličan drift dive. Zalazak sunca smo dočekali uz Small Gitun Island gde smo imali noćni zaron i proveli noć.

10.04.2011.

Grebeni ispred Hurgade, Torfel El Shared, Turttle Bay i Fanus West

Poslednji dan safarija. A kao da smo juče krenuli. Osim grebena Torfel El Shared pred nama su bili omiljeni Turttle Bay i Fanus sa zapadne strane. Napomenuću da smo iako prilično umorni na Turttle Bay-u odvalili zaron od „skromnih“ stotinak minuta! I malo nam je bilo ...

Kada smo podvukli crtu na ovom putovanju napravili smo dvadesetak zarona, preplovili skoro dvestotine nautičkih milja, ronili sa ajkulama,napoleonima,velikim murinama i gruperima,jatima barakuda . Vođi safarija Ahmedu Saidu Kotitu sve pohvale za poznavanje lokacija,struja i ostalih ćudi ovih voda. Siguran sam da će ovo putovanje Ceci,Spaletu,Dragon Gagiću, Janku, Ljubiši, Mihajlu, Latasu, Rubiju, Jovani & Vladi, Milanu, Aci, Branki, Ivani i meni ostati u sećanju kao nezaboravna avantura sa Crvenog mora.

Do sledeće godine i Deep South ture ...

Podvodne fotografije: Ivana Orlović Kranj

Nadvodne fotografije: Ivana Orlović Kranjc, Nikola Spasić Spale,Janez Kranjc.

Istanbulu među ajkulama

Ohrabreni lepim iskustvom iz Budimpešte odlučili samo da napravimo korak dalje. U mađarskom Tropicariumu smo saznali da je svega mesec dana pre našeg dolaska menadžer akvarijuma bio Predrag Ćurčić, naše gore list. Poslovna ponuda je Predraga odvela u Istanbul, gde se nalazi jedan od najvećih evropskih akvarijuma – Turkuazoo. Vrlo brzo stupili smo u kontakt i dogovorili datum posete ovom veštačkom habitatu.

Na put dug 2.000 kilometara krenula je ekipa od šest ronilaca iz ronilačkog kluba S.D.T. Svet Ronjenja: Ivana Orlović-Kranjc, Tijana Nikolić, Kristian Ajandi, Branko Milovanović, Vladimir Marijanović i Janez Kranjc. Cilj nam je bio snimanje i fotografisanje ajkula radi pravljenja reportaže za časopis „Ronilački Svet“, kao i snimanje materijala za emisiju „Eksploziv“ na Prvoj srpskoj televiziji. U rano jutro 4. 3. 2011. krenuli smo na put. Kada smo stigli na srpsko–bugarsku granicu kod Dimitrovgrada, dok smo obavljali procedure oko ATA karneta, carinik koji je čuo gde idemo zabrinuto je prokomentarisao: „Au, bate, nemoj da se vraćate u komadići!“. Nasmejani ovom primedbom nastavili smo dalje kroz Bugarsku, koja je još jednom potvrdila epitet zemlje sa preterano revnosnim i „nepodmitljivim“ saobraćajnim policajcima. Ulaskom u Tursku odahnuli smo i nastavili putovanje brzim autoputem. U večernjim satima stigli smo u Istanbul, grad od preko 17 miliona stanovnika. Iako se radi o zaista ogromnom gradu, lako smo pronašli naš smeštaj koji se nalazio u turističkom kvartu Sultan Ahmet. U neposrednoj blizini su bile i glavne atrakcije Istanbula Aja Sofija i Plava džamija. Nakon kraćeg odmora krenuli smo do grada na turski čaj, crno efes pivo ili već šta ko voli... Po povratku u smeštaj zaspali smo, nestrpljivo očekujući sutrašnji dan. 

Jutro je donelo lepo vreme. Imali smo sreće i na ulicama nije bilo uobičajene gužve, pa smo brzo i jednostavno stigli do velikog šoping mola „Forum“, u kome je smešten akvarijumski kompleks Turkuazoo. Našli smo se sa Predragom i zabava je mogla da počne. Pošto smo stigli u 8.30, imali smo privilegiju da akvarijum pogledamo na miru, bez prisustva ostalih posetilaca. Kada su nam se slegli prvi utisci, seli smo da popričamo sa našim domaćinom. Saznali smo da je Turkuazoo sastavljen iz nekoliko celina. U Freshwater zoni nalaze se ribe iz plutajućih šuma Amazona, jezera Malawi u Africi, reka Orinoko i Mekong. Najzanimljivije su pirane, zatim mata mata kornjače i razne vrste somova impozantnih veličina. Na drugom nivou su akvarijumi koji dočaravaju Coastal Cliff. Ovde su glavne zvezde common stingray kao i manje vrste ajkula kao što su brown banded bamboo shark, smouth-hound shark i zebra bullhead shark. Na ovom nivou je i živi svet Crnog mora.Glavna atrakcija su velike jesetre. Slede akvarijumi sa živim svetom Mediterana (polja posedonie i duboke vode), zatim Karipsko more, živi svet pećina i poseban akvarijum sa Anemonama – Finding Nemo. 

Glavni akvarijum

Ipak, ono zbog čega smo prvenstveno došli u Istanbul je takozvani „Main Tank“, akvarijum od oko 4 miliona litara morske vode. Maksimalna dubina je 5 metara a prosečna 3.2 metra. Temperatura vode je 24 stepena Celzijusa. Podeljen je u nekoliko sekcija pa na ronjenju možete videti veštački koralni greben, brodsku olupinu i ostatke rimskog hrama i amfiteatra. Tu je i tropska zona u kojima su vrste koje naseljavaju Great Barier Reef i Indo Pacific Reef. Veoma je interesantan akrilni tunel dužine 80 metara kroz koji ide pokretna traka, tako da posetioci jednostavno mogu da stoje i uživaju u fascinantnim prizorima koji su dostupni samo nama – roniocima. Takođe je impresivna panoramska soba sa ogormnim prozorima. Nas su najviše zanimale ajkule. Tokom ovog ronjenja mogli smo da vidimo send tiger, whitetip reef shark, nurse shark, zebra shark, giant guitar shark i leopard shark. Ronilo se u dve grupe i zaron je naravno proleteo. Za razliku od Budimpešte, režim ronjenja je ovde mnogo liberalniji. Zbog većeg prostora ajkule se ovde uglavnom sklanjaju, ali smo ipak imali nekoliko bliskih sureta. Ovakva ronjenja omogućavaju bolje razumevanje ovih neverovatnih riba i otklanjaju iskonski strah koji čovek oseća prema njima. To se najbolje ogledalo u začuđenim izrazima lica posetilaca akvarijuma, koji su nas gledali sa druge strane stakla. U svakom slučaju, još jedno dragoceno iskustvo u ronilačkoj karijeri.

Janez Kranjc

29.01.2011.

2000. godina, Kejptaun... ronjenje sa velikim belim i tigrastim ajkulama

2002. godina, Egipat... ronjenje sa white tip ajkulama

2003, 2004, 2005. godine prolaze, svake godine željno očekujemo susret sa njima na našim ekskurzijama u Egiptu i ništa...

Izreka kaže: Ako neće breg Muhamedu, Muhamed će... ajkulama, u našoj verziji.

2011. godina.Članovi kluba S.D.T. Svet Ronjenja Ivana Orlović-Kranjc, Kristian Ajandi i Janez Kranjc u ranim jutarnjim satima se spremaju na put. Dok pakujemo ronilačku i snimateljsku opremu u reno lagunu, jedino društvo su nam pekari koji otključavaju pekare i sa 

nevericom gledaju šta se dešava. Ukucavamo u GPS adresu Tropicariuma u Mađarskoj, tačnije u Budimpešti, i krećemo na ronjenje – sa ajkulama!

Tropicarium

Egzotična tropska oaza u srcu Budimpešte. Čine je terarijumi, slatkovodni, tropski i morski akvarijumi, ptice slobodno lete iznad glava zadivljenih turista, a centralna tačka je bez sumnje akvarijum od milion i po litara morske vode, čija je temperatura 21 stepen. Ovaj nesvakidašnji objekat deli stakleni tunel dužine 14 metara u kojem posetioci bukvalno šetaju među ajkulama, mantama i ostalim ribama. Akvarijum je dubok 4 metra, a ukrašen je veštačkim grebenima i stotinama riba, koje ostavljaju neverovatno snažan utisak. U sred panonske ravnice dom su našle sand tiger shark, leopard shark, lemonshark, reef shark, guitar shark, sve ukupno osam ajkula.

Tačno u zakazano vreme srećemo se sa Šandorom (Padi Divemaster), koji će nam biti domaćin i vodič na ovom nesvakidašnjem ronjenju. Nakon unošenja opreme, krećemo u kratak obilazak samog Tropicariuma. Još je rano i nema običnih posetilaca, tako da u 

neprirodnom miru posmatramo akvarijume. Šandor nas dovodi do velikog staklenog zida, sa čije druge strane dostojanstveno plivaju ajkule. Dok nas zasipa opštim informacijama, kao hipnotisani gledamo u akvarijum.

Ovo mi je prvo ronilačko–snimateljsko iskustvo sa ajkulama. Iznenadio sam se da ih je mnogo lakše snimiti nego, recimo, delfine. Ajkule lagano plivaju i njihovo kretanje sam mogao da predvidim. Međutim, nije svejedno kada se čeljusti tiger shark-a nađu tik uz objektiv kamere“, kaže Janez Kranjc.

U realnost se vraćamo kada počinje brifing za zaron. Objašnjava nam gde ćemo ući u vodu, kako ćemo zaroniti, kako da se krećemo. Naglašava da se tiger shark ne smeju dirati i maziti. Jedan pogled na ove predatore dužine preko 3 metra čini svako dodatno pitanje suvišnim. Suština je: ruke pored tela, plivaj uz dno, nemoj ajkuli presecati putanju kretanja i ne diraj je. Ako krene ka tebi propusti je jer verovatno spava. Šandor je sa ovim ajkulama napravio preko 500 ronjenja bez ikakvog incidenta. Četvrtkom ih hrani iz ruke što je posebna predstava za posetioce Tropicariuma. Mi smo ronili u subotu.

„Do sada sam imala prilike da ronim sa velikim belim i tigar ajkulama u Kejptaunu, kao i sa white tip i hammer head ajkulama u Egiptu. Budimpeštanski leopard shark, reef shark i guitar shark upotpunjuju moju listu“, kaže Ivana Orlović-Kranjc

 „Ovo mi je prvo ronilačko–snimateljsko iskustvo sa ajkulama. Iznenadio sam se da ih je mnogo lakše snimiti nego, recimo, delfine. Ajkule lagano plivaju i njihovo kretanje sam mogao da predvidim. Međutim, nije svejedno kada se čeljusti tiger shark-a nađu tik uz objektiv kamere“, kaže Janez Kranjc.

„Ovo je bilo jedno neverovatno iskustvo koje je postalo stvarnost zahvaljujući časopisu Ronilački Svet. Uživali smo roneći sa ajkulama, ali i ostali stanovnici akvarijuma su bili fascinantni!”, kaže Kristian Ajandi.

Među ajkulama

Opremili smo ronilačke setove i spustili ih do ivice akvarijuma. Turisti koji su se u međuvremenu okupili u velikom broju nisu ni slutili da će uskoro četiri ronioca sići među ajkule. Sedeli smo na ivici, sa nogama u vodi, dok su siluete veličanstvenih riba promicale ispod nas. U sledećem trenutku smo bili u vodi. Plivali smo po površini do mesta predviđenog za zaron. Šandor je dao znak i počeli smo da se spuštamo ka dnu. Ajkule su kružile svojim zamišljenim putanjama, a mi smo lagano zaranjali između njih. Dotaknuvši dno akvarijuma, malo smo se primirili da se ajkule naviknu na nas, a i mi na njih. Sva naša pažnja bila je usmerena ka njima, tako da su velike kirnje, tune, mante  i zubaci bili u drugom planu.

Jata radoznalih riba su nas okružila i često potpuno onemogućavala fotografisanje i snimanje. Posetioci akvarijuma su nas radoznalo i sa nevericom posmatrali sa druge strane stakla. Osetili smo se kao deo postavke. Divemaster Šandor nam je rekao da obratimo pažnju na zube ajkula koji im povremeno ispadaju na dno akvarijuma. Ako ih pronađemo, možemo ih zadržati za uspomenu. Pronašli smo tri zuba tiger shark-a, koji su upotpunili našu kolekciju. Vreme je brzo proletelo i u 45. minutu krenuli smo u izron. Naravno, Ivana je ostala još koji minut da sa površine vode napravi još koji snimak.

Prepuni utisaka prepričavali smo zaron, koji će zauzeti posebno mesto u našim ronilačkim uspomenama. Za one koji su ljubitelji ajkula, ovo je nešto što se ne sme propustiti.

Ivana Orlović-Kranjc

Janez Kranjc

Fotografije: Ivana Orlović Kranjc

Ekipa podvodnih snimatelja i fotografa je 15.01.2011. stigla na jezero Weissensee u Austriji. Razlog za potezanje ovolikog puta je bio obaranje Ginisovog rekorda u ronjenju pod ledom, koji je najavio Andreas Pap, „naše gore list“, član Aide Srbija i prijatelj našeg kluba i časopisa Ronilački svet. Nakon desetak sati putovanja ekipa u sastavu Ivana Orlović-Kranjc (fotograf), Janez Kranjc (podvodni i nadvodni snimatelj) i Mario Bogojević (nadvodni snimatelj) stigla je u gradić Techendorf na obali ledom okovanog jezera. Slika koju smo zatekli ostavila nas je bez reči. Klasično austrijsko seoce sa pet stotina stanovnika, besprekorno uređeno, nesumnjivo upućeno na turizam. Sa svih strana okruženo je snežnim planinama, a jezero prozirnosti od preko petnaest metara pravi je raj za sve ljubitelje vodenih sportova. Tek što smo stigli, sreli smo Andreasa, koji se vraćao iz jutarnje šetnje, potpuno opušten kao da tog dana ne namerava da napravi najdublji zaron pod ledom na svetu.

Smestili smo se u apartmanu na samoj obali. Proverena je snimateljska oprema i krenuli smo na led. Zadivila nas je organizovanost Austrijanaca – tokom zime stotine ljudi na jezeru, koje ima i svog led majstora. To je čovek koji brine o svemu vezanom za led –kontroliše njegovu debljinu, daje dozvole za otvaranje rupa, brine o kvalitetu klizačkih staza... Od njega smo saznali da je led izuzetno tanak za ovo doba godine: između 12 i 15 centimetara. To je bila debljina koja je ipak bila dovoljna da se planirani performansi izvedu, a i za još neke stvari.

Oprema

Janez Kranjc je na ovom zaronu koristio suvo odelo Bare D4, dva Apeks regulatora XTX 50, ronilačke kompjutere Sunto Gekko i Mares Nemo Wide, video kameru Sony PC-1000 u kućištu Light and Motion Mako. Sva oprema je funkcionisala besprekorno u ledenim uslovima. Temperatura vode pod ledom iznosila je 2°C, a u dubini 4° Celzijusa.

Bili smo iznenađeni kada smo saznali da su za taj dan predviđena dva pokušaja obaranja rekorda. Prvi je na programu bio Nik Linder, koji je planirao da obori rekord u dinamici sa perajama ispod leda. Otvorene su rupe, a između njih je postavljen konop u dužini od 108 metara. Tehničku podršku apneašima u ovom poduhvatu dao je lokalni ronilački centar Yahtdiver. Sat vremena pre početka događaja na jezero, u blizinu same rupe na ledu, dovezena je kućica na točkovima u kojoj se Nik presvukao i koncentrisao pred zaron. Prvi su u vodu ušli sigurnosni ronioci da bi se desetak minuta kasnije pojavio i Nik. Seo je pored rupe, namestio masku i samouvereno rekao safety roniocima „dva minuta“. Na Linderu se primećivala vrhunska koncentracija, ali ne i trema. Usledilo je „pakovanje“ i nemački apneaš je nestao ispod površine. Pod ledom se nazirala njegova silueta kako sigurno savlađuje metre. Televizijske ekipe i fotoreporteri spremno su iščekivali izron na cilju. Prvo je počela da se pojavljuje crvena silueta, a zatim je Linder izronio iskusno nabacivši laktove na led. Surface protokol je uradio u tri sekunde i izgovorio „I am OK“. Sudijama je ostalo da pokažu beli karton. Novi Ginisov rekord u ronjenju na dah pod ledom u dinamici sa perajama je postavljen: 108 metara.

Usledila je pauza i oko dva sata popodne krenuli smo na poziciju za performans Andreasa Papa. Vozili smo se uz jezero dok nismo stigli do kraja puta, gde se nalazio živopisan planinski hotel. To je ujedno bio i poslednji znak naselja jer odatle su počinjale beskrajno guste alpske šume.

Ko je Andreas Pap?

Andreas Pap je poreklom iz Novog Bečeja u Srbiji. Poslednjih dvadesetak godina živi u Nemačkoj, gde se veoma uspešno bavi apneom. U prošloj godini je proglašen najaktivnijim instruktorom u okviru AIDA International, sa preko pedeset izvedenih kurseva. Član je i AIDA Srbije, tako da njegov rad i rezultati imaju veliki značaj za promociju srpskog ronjenja. 

Andreas se u tom hotelu relaksirao i koncetrisao na zaron, a mi ostali smo se sa svom ronilačkom i snimateljskom opremom ukrcali u prikolicu i sanke koje je po ledu vukao quad. Posle nekih pet kilometara vožnje po ledu, stigli smo do mesta gde je bila postavljena rampa za zaron. Dubina jezera na tom mestu je 100 metara, boja vode tamno zelena, ali se moglo naslutiti još sa površine da je providnost izuzetna. U to smo se malo kasnije i uverili: vidljivost pod vodom je bila preko 15 metara! Dok su članovi Andreasovog tima vršili poslednje provere sanki i rampe, mi smo pripremili snimateljsku i ronilačku opremu. Prema planu u vodu sam ulazio ja, dok su Ivana i Bogojević ostali na ledu da fotografišu i snimaju ceo događaj. Nedugo zatim, pojavio se i quad dovozeći Andreasa. Usledile su vežbe disanja i prilagođavanja na hladnu vodu. Petnaestak minuta kasnije Andreas Pap je zauzeo mesto na sankama. Nakon sudijinog odbrojavanja srpski ronilac je otkačio sanke i krenuo u dubinu. Andreasov zaron je u početku bio lagan, da bi vrlo brzo počeo da pojačava tempo. Krenuo sam u lagano propadanje za njim da bi se zaustavio u polumraku na nekih dvadesetak metara dubine. Ispod mene sklop je nestao u mraku jezera. Podigao sam se malo pliće, u iščekivanju izrona. Balon napunjen vazduhom se prvo pojavio kao tačka u zelenkasto-crnoj dubini da bi brzo počeo da se povećava noseći ronioca ka površini. Uz mnogo mehurića proleteo je pored mene i izronio na površinu. U savršeno svesnom stanju, kako ronioci vole da kažu „potpuno čist“, Andreas je uradio surface protokol. Nakon provere ronilačkog kompjutera sudija je objavio: „Das neue Giniuse Rekorde ist 60m.“

Usledila su čestitanja i zasluženo radovanje. Ipak, zbog temperature i sumraka organizovano je ubrzano pakovanje i povratak u hotel. A onda, proslava i druženje uz austrijsku kuhinju i odlično crno pivo. Sutradan ujutro, prepuni pozitivnih utisaka, krenuli smo nazad za Srbiju.

Janez Kranjc

Fotografije: Ivana O.K.